VREME SPORTA I RAZONODE

Poput bombe odjeknula je ovih dana vest da ce se Srbija kandidovati za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2030. godina, ali i za Evropsko 2028. Nece to uciniti sama vec sa jos tri zemlje. Rumunijom, Bugarskom i Grckom. Mozda neko sumnjicavo vrti glavom, ali zapamtite sta vam kazem. Kada se predsednik Vucic za nesto zauzme to je gotova stvar. Kada se on nekog problema prihvati taj je iz mesta najebao. Problem. Dosta je vise nasem predsedniku da Srbija bude na periferiji desavanja. Kaludjerica sveta takoreci. I to ce da promeni. U saradnji sa Rumunima i Grcima koji jedini sa nama mogu da se uporede po megalomanskom trosenju i zivljenju na kredit. I vekovnim prijateljima Bugarima koji su kroz celu istoriju cim neko negde zapuca navaljivali preko nase granice.Kao sto i sada navaljuju na novogodisnju rasvetu i nas genijalni nacionalni tunel.

Plan je da se ovaj deo sveta ucini centrom planete te 2030. godine. Troskovi zadnjeg svetskog prvenstva u Rusiji iznosili su nekih 14 milijardi dolara. Ovaj mundijal na koji mi pucamo nece da kosta vise od 40. Samo po 10 po drzavi. I nije neka cifra ako cemo posteno. Opet neki sumnjicavo vrte glavom. Kazu da ove cetiri zemlje zajedno nemaju jedan cestit stadion. Pa, nemaju, ali ce da imaju. Tako sumnjicavi ste bili i po pitanju koridora, Beograda na vodi i kanala Morava-Vardar-Solun. Tako ste vrteli glavom i za juzni tok. I sta je bilo? Juzni tok bi vec bio ovde da se nije promenila geopoliticka situacija u svetu. I bice ako bude srece. Ovaj kanal? Tu je samo oko Vardara i Soluna zapelo. Da je do nas vec sutra bi moglo da se pocne sa kopanjem.

Stadione, tacno je, nemamo u praksi. Ali u planu… Nacionalni u masti samo sto nije gotov. I jos jedna veoma bitna cinjenica. Predsednik Vucic je uvek bio realan covek. Kandidujemo se za realne rokove. Poceti stadione na vreme. Ako se ne daj Boze neki srusi poput onog potpornog zida, nije smak sveta. Imamo mi vremena i entuzijazma da napravimo svaki i po tri puta do daleke 2030. godine. Nije to jos odluceno, ali ja verujem da ce to predsednik poveriti Drobnjaku i Gasicu. Drobnjak samo na prvi pogled deluje naivno. Kao ne zna on kuda prolazi put koji gradi. Ne gospodo draga. On svesno glumi da je glup da bi se napadi javnosti srucili na njega. Da bi amortizovao negativnu energiju i omogucio predsedniku Vucicu da svoje vizije sanja u miru. Pravi timski igrac za koga je tim na prvom mestu.

Kakav ce to procvat nasoj zemlji doneti mi nismo ni svesni. Zamislite utakmicu svetskog prvenstva u Nisu, na primer. Desetine hiljada Brazilaca recimo. Pa ima da pojedu zalihe ajvara od Drugog svetskog rata pa na ovamo. Pa mesa sta ce se pojesti. Pa rakije popiti. Na ulozenih 10 milijardi ima da prihodujemo makar duplo. Pa kad osete tradicionalno srpsko gostoprimstvo ima da se navade. Sabor u Guci 2031. godine ne smem ni da zamislim. Ima da bude vise seljaka iz Argentine nego iz Pozege. U ovoj prici jedino Kinezi mogu da izvise. Ako nas krene nece biti papaka i glavudza za izvoz. Ima sve izgladneli turisti da pojedu i dobro plate.