VELIKI BLEK I DUHOVI PROSLOSTI 1. DEO – SLOBODAN BRANKOV

Nije ova naseobina vrednih trapera uvek izgledala ovako. Doduse, bilo je i nekada zalutalih indijanaca i stranaca koji su unosili nemir u naselje ali tek sporadicno i brzo bi bili izolovani od strane domacih. Oni domaci su, uglavnom, bili bezopasni i nisu nanosili neku preteranu stetu jedni drugima. Poneka svadja, uglavnom nakon mnogo popijenog ruma, zavrsavala se neretko i tucom ali onom pravom, fer.
Krcma sa konacistem „Zlatno Burence“ je bila jedina krcma u okolini koja je radila celu noc i u koju cak ni Crveni Mundiri nisu zalazili. Putnici namernici, prerijski jahaci, lovci i drvosece su bili redovni gosti uz one domace koji su tu u kasnim nocnim satima prepricavali lazi i istine jedni drugima, igrali karte i neku novu igru sa kockicama.
Veliki Blek je tu retko zalazio. Skoro nikad. Bio je u usponu i ceo logor je sve glasnije saputao o momku nadnaravne snage. Nije Blek imao potrebu da odlazi u „Zlatno Burence“ u potrazi za kavgom. Glas o njemu se daleko cuo, pa su mnogi traperi pozeleli da ukrste pesnice sa ovim momkom koji je uglavnom pobedjivao jednim dobro odmerenim udarcem. Protivnike je obarao kao snoplje. Nije mu bilo ravnog. Ni hrabrosti mu nije nedostajalo. Samo je on, uz par prijatelja, jahao po magli kada se spustila na logor. Retki su bili oni koji su mogli i smeli da jasu po magli. Blek je bio jedan od njih. Kapu od dabrovog krzna nije skidao. Bio je prepoznatljiv. Mozda ne omiljen kod svih ali postovan. Crveni Mundiri su ga se plasili. Uvek je imao svog coveka u njihovim redovima i uvek je bio korak ispred njih. Uvek je znao kad mu se spremaju zasede i vesto ih je izbegavao. Lokalni klinci su u njega gledali kao u bozanstvo. Divili su mu se. Malo zbog magle, malo zbog legendi o pesnicenju, malo zbog konja koje je jahao. Uvek je imao dobrog konja. Odlazio bi u preriju i nestajao na po nekoliko dana, a onda bi ujahao u logor na novom konju izazivajuci uzdahe divljenja kod klinaca i zavist kod onih koji ga i nisu bas voleli. Ti sto ga nisu voleli, cesto nisu mogli da objasne zasto ga ne vole. Jednostavno je bilo tako. Veliki Blek – Blek Stena nadimak koji je dobio u ranoj mladosti tako da se njegovog pravog imena niko nije ni secao. Retki su oni koji su uopste i znali da njegovo ime nije Blek. Blek je bio, jednostavno – Blek, Blek Stena ili Veliki Blek. Nije on ni rodjen ovde, u ovom logoru. Tu je odrastao. Uz trapere, lovce i drvosece. Oni su ga ucili, vaspitavali. Uz njih je naucio da bude lukav. Prepreden. Neuhvatljiv. Glavobolja za Crvene Mundire. Sa drvosecama je vredno radio obarajuci i noseci balvane. Priroda mu je dala snagu, a obaranje balvana oblikovalo misice. Lovci su ga ucili da puca iz zasede. Da ga divljac ne oseti, ne namirise. Uvek je znao da prati vetar. Od rane mladosti je znao da je vetar najveci neprijatelj dobrog lovca. Pazio je kako vetar duva i ostajao neotkriven. Uvek. Bio je sjajan lovac. Najbolje dabrove koze je imao Blek. I rogove od jelena kapitalca. Nije se bojao da krene ni u lov na medvede. Kad god bi se medvedi spustali sa planina, obicno pocetkom proleca, mrsavi i izgladneli u potrazi za hranom, Blek bi krenuo za njima. Neustrasivo. Takav je bio Blek. Indijanci su ga naucili da prati tragove. Umeo je da prepozna i razlikuje tragove svih zivotinja. Po izmetu zivotinja je umeo nepogresivo da proceni da li je divljac blizu ili je vec odmakla i ne vredi ici za njom. Ulov je nesebicno delio slabijim lovcima koji su ga u stopu pratili. Neki od tih slabijih lovaca su cak i Blekove podvige pripisivali sebi. Nije Bleku to smetalo. Znao je da svi traperi dobro znaju da niko ne ume bolje od njega da procita poruku koju medvedi i druga krupna divljac ostavljaju za sobom. Tragove u vidu polomljene grancice, polegnute trave, zagrebane kore drveta, nehajno ostavljenog izmeta… Tu je Blek bio svoj na svome. Nije mu smetao smrad svezeg izmeta, kao ni izmet pokriven opalim liscem pocetkom jeseni. Po izgledu i mirisu tog izmeta Blek je znao da li je divljac zdrava, krupna ili sitna, da li je medved ili jelen kapitalac, da li je u pitanju hijena, zec, rakun ili neki nesretni zalutali tvor. Boljeg lovca od Velikog Bleka nije bilo.

nastavice se….