VELIKI BLEK I DUHOVI PROSLOSTI 9. DEO-SLOBODAN BRANKOV

SPASONOSNI GLIB

Blato je postalo veoma trazeno u gradu koji sada izgleda sasvim drugacije. Neko cudno ludilo je zavladalo medju traperima. Pocelo je otimanje za blato, jer ko je imao vise blata taj je bio cenjeniji. Neverovatno ali i Crveni Mundiri su se mazali blatom. Ispod uniforme, Onako da se nevidi ali osecao se miris. Ne samo obicni vojnici nego i visi i visoki oficiri. Blato je bilo svuda. Trgovalo se za blato. Imas blata – imas posao. Nemas blata – otkaz. Pravilo koje je vazilo medju drvosecama. Lovci su koze sa tavana prodavali za saku blata. Blato je znacilo uspeh.
Mala Sapa je prvi put pomislila da je pogresila. Setala je gradom i posmatrala te sve blatnjave trapere kako se sepure i sire. Pucala je od besa. Veliki Blek isto. Mogao je i on da ima sad blata samo da ga ona nije sprecila. Ovako je iza zatvorenog prozora posmatrao, do juce nebitne trapere kako su zahvaljujuci blatu odjednom postali bitni.O indijancima da ne govorimo. Indijanci su toliko profitirali zahvaljujuci blatu da su odjednom, preko noci mnogi od njih otisli u Boston i tamo pronasli svoju srecu. Kolibe su se kupovale za blato. Crveni Mundiri su se osecali ugrozeni. Blato je pretilo da donese srecu i blagostanje, a oni nisu nista mogli da ucine da to sprece. Jedino im je poslo za rukom da smaknu onog zutog leptira. Mislili su da je on kriv jer je doneo kisu. Samo su napravili gore. Posle zutog leptira pojavili su se mnogi drugi leptirici koji su svoja krila cak i bojili u boje krila onog lepog leptira. Leptirici su bili svuda. Lepili se na blato. Skakali sa jedne gomile blata na drugu. Blato ih je bacalo u trans, opijalo.
Nedugo potom, u jeku blatnjave euforije nepodnosljivi smrad je poceo da se siri gradom. Leptir je znao da nece dugo ziveti. Takva mu je priroda. Ko mu je kriv sto se rodio kao leptir. Da se rodio kao, recimo, medved, uzivao bi godinama u zapadnoj sumi. Crveni mundiri su mu jos i skratili ionako, prirodom dan, kratak zivot. Nestankom lepog leptira kisa je prestala potpuno, a blato je pocelo da se susi. I da siri neverovatno neprijatan miris. Smrad. Traperi koji su do juce bili ponosni na svoje blato sada su panicno pokusavali da ga se rese. Blato nije vise vredelo nista. Suvo i ispucalo, smrdljivo, odbaceno. Problem je bio sto su na odeci ispod osusenog blata, cak i kada se ukloni, ostajale fleke, tragovi. Velike zute fleke koje se nisu mogle oprati. Ono blato natrpano u dzepove se nije moglo ni izbaciti. Prasina osusenog blata je gusila. Svi su se resavali blata kako su znali i umeli ali fleke su ostale. I smrad. Nepodnosljivi smrad. Oni traperi i indijanci koji su bili bitni dok je blato bilo lepljivo i mirisljavo sada su pognutih glava prolazili gradom, i to samo kad su morali. Nemogucnost da sa sebe speru odvratni smrad ih je bacala u ocaj.
Mala Sapa je pobedonosno setala gradom. Dignute glave. Srecna sto je bila u pravu. Iako je u pojedinim trenucima i mislia da je pogresila, sada je bila sasvim sigurna. Sta zna onaj Profesor Okultis? Ona je bila ta koja ce Bleku govoriti kako treba. Uostalom, zar nije od pocetka govorila da joj blato ne treba u kuci? Kakvo blato, kakvi bakraci. Zbunjen dogadjajima Velikom Bleku nista nije bilo jasno. Vazno je da krcma dobro radi i da konacno moze ponovo da izadje iz kuce. Za vreme blata Mala Sapa ga nije pustala napolje. Da se slucajno ne uprlja.

nastavice se …