VELIKI BLEK I DUHOVI PROSLOSTI 5. DEO-SLOBODAN BRANKOV

RODDY

Dugacija je ova traperska varos nekada bila. I Veliki Blek je bio drugaciji. Rodoljubiviji. Umeo je Blek da pomogne kad je trebalo. Nesebicno se davao svojim traperima, drvosecama, indijancima. Cak i kada im nije pomagao voleo je da se zasluge za neko veliko oboreno drvo ili dobar ulov pripisuju njemu. Indijanci su o Velikom Bleku pricali prave male bajke. Pola, mozda cak i vise, nije bilo istina ali je Bleku prijalo i nije se trudio da ucutka price koje su o njemu kruzile.
Roddy je bio nasmejani decacic, traper, pomalo naivan i ponekad nevaljao ali istinski neiskvaren i dobar. Od kad zna za sebe rastao je uz Velikog Bleka. Pratio ga je uvek i svuda. I slusao. Veliki Blek je Roddy-ju bio uzor u svemu. Od rane mladosti nije izlazio iz njegove senke. Pratio ga je i kada je Blek bio u lovu na vuka. Nocima je sedeo u sumi pored Bleka cekajuci da se vuk pojavi. Voleo ga je. Pokusavao je da ga kopira. Bio je uz Bleka i na svakoj Profesorovoj predstavi. Nije se odvajao od njega. Pomagao je Bleku i oko „Deteline“. To je bilo i vise od obicne pomoci. Roddy je, u stvari, vodio racuna da „Detelina“ radi dobro. Cistio je, radio, donosio pice iz Bostona, rizikujuci da ga Crveni Mundiri presretnu i na smrt pretuku. I kada je Veliki Blek poceo izgradnju nove krcme, Roddy je bio taj koji je najvise oko radova vodio racuna. Veliki Blek je bio zaokupljen drugim obavezama ali je znao da ce Roddy sve obaviti kako treba. Ili skoro sve. Nije zato bilo cudo sto su traperi, ponekad u sali, Roddy-ja oslovljavali sa „Mali Blek“. I licili su. Roddy je bio umanjena kopija Velikog Bleka. Kada bi se pricalo o Roddy-ju traperi su ne retko, kasnije sve cesce, Roddy-ja zvali „Blekov Roddy“. Ime je ostalo do danas. Ali ni Roddy vise nije isti.
Pocelo je, od prilike, od kako je Veliki Blek postao blizak sa Profesorom. Roddy nije voleo Profesora Okultisa. Osecao je da taj cudni cikica lose utice na Bleka. Nije mu se svidjalo sto Veliki Blek sa Profesorom sedi u drustvu Engleskih oficira. Roddy je bio rodoljub. Nije voleo Engleze. Bile su mu smesne Profesorove predstave na koje ga je Veliki Blek vodio. Te figure, senke, koje je Profesor rukama pravio po zidu Roddy nije razumeo. Ko je jos video ribu da leti? Nije mu se svidelo ni to sto je Profesor Okultis vladao zapadnom sumom. Pa od rane mladosti je Roddy isao na jezera u zapadnoj sumi da lovi ribu. Bio je odlican ribolovac. Sada je za dozvolu morao da pita tog nadobudnog cikicu koji je cak i njemu zabranjivao da dolazi u „njegovu“ sumu. Roddy je prvi osetio da se Veliki Blek menja. Ranije ga je stitio i podrzavao u svemu. Cak i kada bi napravio neki decji nestasluk Blek bi ga zastitio. Vise nije bilo tako. Nesto se sa Blekom dogadjalo. Roddy u svojoj decackoj naivnosti nije znao sta ali je osecao da nesto nije u redu. Traperi su prestajali da pricaju o Velikom Bleku u Roddy-jevom drustvu. Ogovaranja bi prestajala kad god bi se Roddy – „Blekov Roddy“ pojavljivao. Svi bi zacutali i savijenih glava se udaljavali, svako za svojim, izmisljenim poslom. Iznenadno i Veliki Blek je postajao nedodirljiv za Roddy-ja. Iz nevolja u koje je, s’ vremena na vreme upadao, morao je sam da se cupa. Veliki Blek je prestao da ga stiti. Traperi su mu okrenuli ledja verujuci da je jos uvek Blekov miljenik. Onog, njihovog Bleka, koji sve cesce noci provodi u drustvu Engleskih oficira, protiv kojih se, kojliko do juce, tako snazno borio.
Roddy je ostao sam. Samo je jos na ledjima nosio teret izmisljenog imena „Blekov Roddy“. Teret koji je svakoga dana bivao sve tezi.

nastavice se …