VELIKI BLEK I DUHOVI PROSLOSTI 2. DEO- SLOBODAN BRANKOV
Ne…, definitivno ovo trapersko selo nije uvek izgledalo ovako kao danas. Evo, ni magle vise nema. Pojavi se sporadicno, veoma retko i podseti na vremena kada se iz magle cuo samo jak topot kopita, rzanje poludivljih traperskih konja i jecaj preplasenih, od magle obnevidelih srna. Lovci su ih lako lovili tada. Skoro da su im dolazile na noge. Jutrom, kada bi se magla razisla lovci bi se okupljali kod starog bunara na sredini sela i prepricavali lovacke price o uspesima predhodne noci. Bilo je u tim pricama ponekad i nesto istine. Oni su jedni drugima verovali. Lovacki kodeks se postovao medju traperima.
Nekako bas u to vreme, pred potpuno nestajanje magle Veliki Blek je upoznao zgoljavog momka upalih obraza i velikog nosa, klempavog sina lokalnog kocijasa. Mrsavko, tanane gradje, smotan do zla Boga ali veoma brz na jeziku, Nestasni Pepe i Veliki Blek su postali nerazdvojni. Pepe je trckarao za Velikim Blekom svuda. Pratio ga je u stopu. Nije umeo da jase jer se celog zivota vozio u kocijama, na mekanim jastucima ali se na sve moguce nacine trudio da drzi korak sa Velikim Blekom. Razmazeni, smrkljivi slinavko nije umeo ni da puca, ni strelu nije umeo posteno da odapne ali je bio neprikosnoven u postavljanju zamki za zivotinje. Nestasni Pepe je vazio za najboljeg trapera za postavljanje zamki. U njegove zamke su se hvatale sve moguce zivotinje. Od zeceva do lisica. Cak se jednom u njegovu zamku uhvatila i jedna vucica. Dugo ju je Nestasni Pepe posmatrao, sa sigurnog rastojanja, nemocnu, sape do krvi zaglavljene u celicne zube njegove zamke. Posmatrao je i plasio se da joj pridje, da je oslobodi. Nije mogao ni da puca u nju. Nije imao hrabrosti.
A Blek je nestao u sumi trazeci vuka. Pratio mu je tragove. Danima. Taman kada je pomislio da je blizu, da ce mu uskoro izaci pred nisan zaduvao bi neki drugi vetar donoseci miris lovaca i vuk bi se sakrio. Znao je taj vuk da ostane sakriven u nekoj jazbini danima. A onda bi se samo zaculo njegovo zavijanje na drugom kraju sume. Veliki Blek je poceo da gubi strpljenje ali nije odustajao. Preturao je vuciji izmet gde god bi ga nasao. Prepoznavao je miris izmeta svog vuka. Nije ga mogao prevariti neki drugi vuk. Veliki Blek je skupljao po sumi izmet samo svog vuka. Nijedna zivotinja ga nije tako opcinila kao taj vuk. Opasna zverka. Lako je bilo Nestasnom Pepeu da uhvati vucicu. bila je neoprezna, radoznala. Vuk je nesto drugo.
Odlucili su da oslobode vucicu. Bio je to plan koji je smislio Veliki Blek. Pustice je i pratice njen trag. Nadali su se da ce ih ona odvesti do vucije jazbine. Medjutim, dogodilo se nesto zaista za traperske prilike neocekivano. Umesto da ode, pobegne, vucica se svila uz nogu Nestasnog Pepea cvileci, kao da trazi zastitu. Cak ni Velikom Bleku nista nije bilo jasno. Drugim, starijim lovcima narocito. Vucica se nije odvajala od Nestasnog Pepea. Rezala bi na svakoga ko bi pokusao da mu se priblizi. I na Velikog Bleka je rezala. Nestasni Pepe je postao vazan u traperskom selu. Vucica ga je cuvala. Stitila. Nikada nikome nije poslo za rukom da pripitomi vucicu. Zahvaljujuci njoj Pepe je postao i dobar lovac. Vucica bi odjurila u sumu, prikrala se neopreznim srnama, hvatala ih i dovlacila pred Nestasnog Pepea. Zecevima i ostaloj sitnoj divljaci nije bilo broja. Voleo je Nestasni Pepe svoju novu ulogu u selu. Osecao se drugacije. Odjednom bitan. Prestao je da smrklja. Naucio je da obrise nos rukavom. Poceo je Nestasni Pepe i da jase. Sve zahvaljujuci vucici. Poceo je i trapersku kapu da nosi. Opet drugaciju od svih. Traperi su uglavnom nosili kape sasivene od dabrove koze, a Pepe je imao kapu od tvora na glavi. Crna sa dve bele pruge. Niko nije imao takvu kapu. Samo Nestasni Pepe. Nestasni Pepe i njegova vucica.
Kako nije imao koristi od zamisli da pusti i prati vucicu Veliki Blek je nastavio da prati vuka u stopu. Poceo je da misli kao vuk. Zeleo je da ga uhvati zivog i dovuce u selo vezanog za konja. Zeleo je ali nije uspevao. Vuk je bio lukav. Veoma lukav. Postavljao bi Blek zamke, mamio ga sveze ubijenom srnom, prosipao bi jelensku krv po sumi ne bi li ga zavarao, nadmudrio. Sve uzalud. Vuk je ostajao neuhvatljiv za Velikog Bleka. Blekovu nervozu u to vreme najgore su na svojoj kozi osetili Crveni Mundiri. Sav bes zbog neuspesnog lova bi iskalio na nesrecnim engleskim vojnicima. Sa njima Blek jos nikada nije imao neuspeha.
Traperi su smisljali price o Velikom Bleku i njegovoj neuspesnoj poteri za vukom. Legende. Uskoro su svi u selu, sapatom prepricavali Blekove neuspehe. Niko se nije usudjivao da na glas progovori o tome. Sapat se sirio i postajao glasniji sto je bio dalji od logora. Okolna indijanska plemena su takodje cula pricu o Blekovoj opsednutosti vukom. Sve krcme od traperskog sela do Bostona su imale nekog gosta koji je „licno video“ vuka i Bleka na njegovom tragu. Bilo je i onih koji su se kleli da su videli da je Veliki Blek uhvatio vuka. Sve su to bile samo izmisljene price polupijanih lovaca i trgovaca. Vuk je bio suvise veliki zalogaj cak i za Velikog Bleka Stenu. Nikada mu nije ni blizu prisao, samo je njegova govna rukama drzao.
Prica se da su neki drugi lovci upucali Blekovog vuka iz zasede. Negde u planinama na jugu. Da su ga krvavog nosili po krcmama i pokazivali hvaleci se kako su ga ubili. Niko ne zna koliko je to tacno. Veliki Blek je bio ocajan.
Nestasni Pepe nije. Vise nije bio slinav, a on i njegova vucica nisu imali nikakvih problema. Jahao je Pepe…jahao u sigurnu buducnost…
nastavice se …
Nema komentara