VELIKAN RADOSA MILOVANOVICA

Uspeo sam sedam dana da cutim i da ne pominjem Sabana i opstu sabanizaciju Srbije. Mrtav covek je mrtav covek i svacija smrt zasluzuje makar to elementarno postovanje. Nisam ljubitelj „narodne“ muzike. To je moje pravo bas kao i onih sto jesu. Nisam bio ljubitelj njegovog pevanja ni dok je bio ziv pa to necu postati ni sada. To kako je Saban pevao nije mi blisko. Pevao je u svom „ciganskom“ pevackom maniru i to mi prosto ne lezi ni kada se napijem. Da se razumemo, kada kazem ciganski ne mislim pri tom nista pogrdno. Mislim iskljucivo na stil pevanja sa, za moj ukus, previse trilera i ukrasa. Ni u jednoj umetnosti ne volim taj manir.

Poginuo je Saban i istog trenutka krece opsta histerija. Obozavatelje potpuno razumem. Bas kao sto meni njegovo pevanje nije budilo emociju, milionima ljudi jeste. To je potpuno legitimno. Davno je jos receno da o ukusima ne treba raspravljati. U takvim raspravama svi su i niko nije u pravu. Onda krece jedna druga histerija koja je potpuno ogavna. Taj Saban je za zivota dopustio sebi moralni sunovrat najnize vrste. Dozvolio je da sa 68 godina i nezvanicnom titulom „kralja“ narodne muzike postane vojnik SNS-a i njihov partijski poslusnik. Posrao se na svoje ime i svoju karijeru i dozvolio da sa 68 godina peva Radosu Milovanovicu i u jednim Lucanima poziva narod da glasa za Aleksandra Vucica. Ej, u Lucanima! Saban kralj. Nize od toga ne postoji. Vecina botova su nesrecnici koji se sramote za golu egzistenciju. Koliko god mi to bilo nisko, negde duboko u dusi pokusavam da ih opravdam. Grizu jer nemaju. Grizu jer su konacno u svojim ocima postali bitni. Zato mi je Sabanov sunovrat jos uzasniji. Nije mu falilo ni para ni imena ni ugleda. A ipak je dozvolio da bude otirac diktatoru i njegovom sistemu.

Kao nagradu za poltronstvo i lojalnost od diktatora je posle smrti dobio vasar. Medijsku pompu. Utrkivanje ljudi iz vlasti ko ce jace da se deklarise kao veliki sabanista. Cak je i Bog sisao sa neba i zajedno sa svojom bosanskom dvorskom ludom licno iskazao postovanje prema Sabanu. To je bio signal da krene utrkivanje u ludilu. Vladin avion dovozi Sabanove posmrtne ostatke. Komemoracija se odrzava u SKUPSTINI. Sahranjuje se u Aleji velikana a istinski velikani prevrcu se u grobu. Upotrebise Sabana jos jednom, zadnji put, za sopstvenu promociju. Bezocno kao i sve sto rade.

Vrhunac bede mi je pismo supruge pokojnog pevaca koja se zahvalila svima u vlasti pojedinacno. Da u slihtanju nekog ne omasi. Srbijo, medju sljivama, ostalo ti je jedino da iznad cele svoje teritorije zategnes platno i da i zvanicno postanemo vasarski sator. I onako Sabani su nam velikani. Sabani nam vedre i oblace.