UBICA SRPSKE POLJOPRIVREDE

Unistitelj svega sto dotakne, Aleksandar Vucic, istakao se u svim oblastima. Na poljoprivredi je doktorirao. Jedan filozof skoro rece da je seljak jedini slobodan covek u savremenom drustvenom poretku. Istina je. Nije u odnosu zavisnosti i zbog toga je najomrazeniji sloj svake vlasti. Komunisti su pokusali da jednu izrazito poljoprivrednu zemlju industrijalizuju i da slobodne ljude ucine slojem koji zavisi od milosti vladara. U dobroj meri su u tome uspeli. Doveli su u gradove ljude sa brda, zaposlili ih u fabrickim halama, podelili drustvene stanove… Napravili su jedan vestacki sloj kome je odsecen koren i koji je u svom novom okruzenju sustinski nesnadjen. Ne pripadaju vise tamo odakle poticu a u gradu nisu prihvaceni jer nisu spremni da navike grada prihvate kao svoje. Pojavio se sloj ljudi koji zive u gradu a nekako bi da priguze neki plastenik uz kucu ili barem da obradjuju deo recnog korita koji su kao na Divljem Zapadu , bez ikakvih papira, zauzeli. Ljudi koji nisu nigde stigli. Potpuno razumljivo sa stanovista komunista. Zeleli su da svoju teoriju pretoce u praksu i da stvore radnicku klasu. Nema klasnog drustva bez radnicke klase.

Komunizam se zavrsio i nastavili smo zivote u njegovim repovima. U nekom prelazu iz komunizma u trzisnu ekonomiju. Nije bilo dobro, ali se zivelo nekako. Posle petooktobarskih promena pokusao se prelaz na evropska resenja u oblasti poljoprivrede. Da bi cena poljoprivrednih proizvoda bila stanovnistvu dostupna i na svetskom trzistu konkurentna preslo se na sistem drzavnih subvencija. Subvencionisan je svaki hektar obradivog zemljista i dizel za poljoprivredne masine. Subvencije su postojale i za kupovinu mehanizacije i opreme za navodnjavanje. Bilo je i tu zloupotreba, ali treba posteno reci da je to jedna od oblasti gde je bivsa vlast imala vrlo solidne rezultate. Bezbroj je oblasti gde se DOS-u i naslednicima mogu nabrojati mane, ali poljoprivreda je nesto gde su u odnosu na sadasnju naprednjacku vlast uradili zaista mnogo. Dovoljno je reci da je u vreme pre 2012. i Vucicevog dolaska na vlast, subvencija po hektaru bila 14 hiljada dinara a sada je 2000 dinara.

Naprednjacka vlast je svoje shvatanje zivota kao demagoske predizborne kampanje u oblasti poljoprivrede dovela do vrhunca. Puna su usta krupnih lazi koje se kao na traci smenjuju i jedne druge salju u zaborav. Od velikog nemackog proizvodjaca mesa Tenis, koji samo sto nije stigao u Srbiju, preko megalomanskih ugovora o izvozu govedjeg i jagnjeceg mesa Kini, Turskoj i Arapima. Sto bi Velja Ilic rekao:“Vucicu, da li si normalan?“ Kog mesa? Gde su nam goveda i ovce? Gde su ljudi u selima? Sve je opustelo i zaraslo. Stocni fond nam je manji nego 1900.godine. Svaki ministar poljoprivrede ima zadatak da laze ono malo preostalih seljaka i da im otme jos ono malo preostalog kapitala. Razvoj poljoprivrede njih ne zanima.

SNS-u nije potreban slobodan , finansijski nezavisan covek. Potrebni su im radnici koji zive na ulici i koje kroz partiju primaju na odredjeno vreme. Kojima zivot zavisi od primanja iz budzeta prvog u mesecu. Njima je lako manipulisati i napuniti autobuse po potrebi. Zato konacno treba ubiti selo i seljaka i celo drustvo dovesti u podanicki odnos. Vucicev san je upravo to. Da on bude gospodar zivota i smrti. Da nam on svima odredjuje hocemo li u ponedeljak imati sta da damo deci da pojedu.