TRUMBISA

Odavno je poznat fenomen dobrocudnog diva. Priroda je to nekako tako uredila. Krupni ljudi su po pravilu mirni i nezne duse. Skoro pa nikada nisu agresivni i skloni svadji. Valjda zahvaljujuci fizickoj dominaciji nemaju potrebu za dokazivanjem. Kompleksi te vrste su im strani.

Trumbisa je bio jedan takav div. Rodjen i odrastao u selu pored Cacka. Cist poljoprivrednik. Ceo zivot proveo u fizickom radu i na poljoprivrednim masinama. Njegova, i onako divovska snaga, fizickim radom je jos vise pojacana. Nije se zenio Trumbisa. Ziveo je sa majkom i obradjivao sam ogromno imanje. Lakse ga je covek mogao videti na traktoru nego da hoda.

Iz tog relativno mirnog i ukalupljenog zivota poremetila ga je smrt majke. Tesko je to podneo Trumbisa, ali zivot se mora nastaviti. Nastavio je da sam odrzava ogromno domacinstvo. Sam muskarac u kuci. Nije uopste lako. Imao je obicaj da u sezoni velikih radova svrati do obliznje kafane i pojede nesto kuvano. Tako je bilo i tog prolecnog dana. Od ranog jutra Trumbisa je orao nepreglednu njivu. Doruckovao je tako na traktoru neki sendvic koji je sam napravio i poneo. Negde oko 14 sati, vec dobro umoran, resi da ode do kafane i pojede corbu. Ziva dusa.

Onako sa traktora, u gumenim opancima, proseta do terase i tu naruci telecu corbu koju je voleo. Corba stize i Trumbisa poce da jede. Za stolom pored sedela su trojica pripitih Crnogoraca . Sama pojava ovog diva privukla im je paznju. Covek nestvarno ogroman. Sake kao lopate. Opanci broj 48. Videse odmah da je Trumbisa miran i to im dade dodatni podstrek da se dokazu sami pred sobom. Poce dobacivanje i lagano maltretiranje. Trumbisa ne reaguje. Jede svoju corbu i cuti. Ova trojica sve bezobrazniji. Krecu vec otvorene prozivke. Ohrabreni njegovim nereagovanjem i picem. Kada su vec stvarno prevrsili svaku meru, Trumbisa spusti kasiku u tanjir. Okrenu se prema njima i pogleda ih. Ucini tada nesto sto definitivno nisu ocekivali. Skide gumeni opanak i uze ga u ruke. Zasuka ga svojim ogromnim sakama i prekide. Ko je u zivotu video gumeni opanak tacno zna koliko je to tesko uraditi. Skoro pa nemoguce.

Ova trojica se u trenu otreznise. „Konobar, da platimo!“ Platise i u zurbi napustise kafanu. Trumbisa nastavi sa corbom kao da nista nije bilo.