STO STE DRZALI CAS, DRZALI STE

Zasto odbojkasice nisu bile prvakinje sveta za vreme „zutih“? To se niko ne pita. Nasli sada da se po drustvenim mrezama bune sto ih je predsednik primio. Citava se frka digla sto su predsedniku poklonili medalju. Pa, kome da je poklone? Dzaba se trudite, strani placenici. Narod je prepoznao ko nas vodi i kud nas vodi. Malo je vas sto prodadoste veru za veceru. Koji imate devizu „sto gore to bolje“. Manjina ste zanemarljiva. Vecina naroda je u zanosu. A gde da idu sa aerodroma nego predsedniku? Ko je jedini u njih verovao? Ocevi i majke su spavali,a samo predsednik je svaku utakmicu budno pratio. On je verovao i kad majka nije. Odbojkasice i Terzic su to osetili i dosli su da kazu jedno veliko hvala predsedniku. Znaju dobro strucni stab i igracice da od svega ne bi bilo nista da Aleksandar Vucic nije stvorio ambijent u kome je ovakav uspeh postignut. Sampioni se medjusobno prepoznaju i postuju. Bas kao sto su one svetske prvakinje u odbojci tako je i predsednik svetski prvak u svojoj oblasti. Kada je izbacio slogan “ Brze, jace, bolje“ nekima je bilo smesno. Pustio je neznalice da se smeju. Gde ste sada „neverne Tome“? I sve Tome uopste.

Predsednik ima jednu krucijalno bitnu osobinu. Instinktivno oseca razliku izmedju bitnog i nebitnog. I ima hrabrost da se prema nebitnom tako i odnosi. Opet dezurne pametnice kritikuju odsustvo drzavnog vrha na „Velikom skolskom casu“. Kao prvo i prvo skolske casove nisu voleli ni kada su bili u skolskom uzrastu. Ne znam ni sta ste ocekivali. Kao drugo samo bi kratkovida budala bas sada zabila prst u oko Merkel u trenutku kada je Linda konacno stigla. Niko ne brani porodicama da zapale svecu, ali dizati dreku oko neke tamo streljane dece pre 77 godina… Covek velikog kalibra je iznad tih trivijalnosti. Mi treba da se borimo za radna mesta. Uostalom da je i te 41. Srbija imala ovako mudro rukovodstvo niko ne bi bio streljan. Svi bi zavrsili u logoru. Predsednik je toga dana imao preca posla. I to namerno u Kraljevu. Tu blizu. Da neko ne pomisli, kako on ne stoji iza svojih odluka. Veliko slavlje bas u Kraljevu, bas tog dana. More sarenih balona. Bas kao sto bi ona streljana deca volela. Da nisu streljana. Nepregledne kolone Predsednikovih svedoka pristigle su iz cele Srbije. Da predsedniku pokazu da razumeju i podrzavaju njegovu hrabrost da preuzme odgovornost. Uz pesmu i veselje obelezise streljanje prigodno. Bas kao kada je pozvao Sredera da zajedno obeleze dan pocetka bombardovanja. Da je kakvim cudom Marisav Petrovic ziv bas bi bilo prigodno da bude gost na skupu Predsednikovih svedoka. Mostovi nama trebaju i potporni zidovi. Dosta je bilo mrznje 77 godina.