SRAM NAS BILO!

Videh veceras na fejsbuku i podelih fotografiju devojcice iz Iraka koja me iz temelja pomeri. Te ogromne oci izmucenog deteta iz nekog nesrecnog zbega duboko se urezase u moju dusu. Taj pokusaj smeska fotografu kroz uplakano lice slika je ocaja i corsokaka u koji je ljudsko drustvo zalutalo. Neverovatan uspon tehnike i tehnologije a nikad veci jaz izmedju onih koji imaju i sto im ne treba i onih koji zele koru hleba i solju toplog mleka. Umesto da ljudsko drustvo evolucijom ide ka humanosti, na zalost krece se ka ponoru bolesne zelje za posedovanjem i golom vlasti.

I Bogu i narodu sam dosadio sa svojim pricama o vojsci, ali moram jos jednom da se pozovem na te dane. U toj vojsci sam prvi i jedini put iskusio glad. Osecaj kada lezes u krevet gladan i kada od gladi ne mozes zaspati iako si mrtav umoran. Ljudi, to je potpuno nadrealan osecaj. Potpuno ponizavajuci. A znao sam da ce dorucka biti. Kakvog takvog, ali bice ga sigurno. Ne smem ni da zamislim situaciju u kojoj covek sigurno zna da ujutru nece biti nicega za pojesti. Covek pada u grozno psihicko stanje. Ljudsko dostojanstvo je ugrozeno. To mnogo boli. Niko na svetu ne zasluzuje da bude gladan. Niko na svetu ne zasluzuje da mu bude hladno.

Gledajuci oci ove devojcice sve zivo me zabolelo. U glavi mi je slika moga deteta koje je jako gladno i koje trazi komad hleba. A ja nemam nacin da taj komad hleba stvorim. Smrt je za takav momenat sitnica. Gledam ovu devojcicu i vidim njene roditelje ako su uopste i zivi. Gledam njene oci i vidim silne i besne sve nas koji ogromne kolicine hrane prosipamo. Vidim silnike koji zarad svojih iracionalnih prohteva izazivaju ratove, stvaraju izbeglice i milione bas ovakvih ociju u kojima je mesavina gladi, bola i nade. Zarad gomilanja kuca i nula na bankovnim racunima ljudi se guraju u sukobe i slabo se ko vise i osvrce na ovakve gladne oci. Gladne hleba, gladne mira, gladne bezbriznosti, gladne igre…

Ljudi, u sta smo se ovo pretvorili? Zasto? Hiljadu puta zasto? Kakvu prazninu u sebi pokusavamo ispuniti materijalnim? Kakvo dobro moze nastati kao posledica necije gladi i necijeg bola? Ima li ovo ludilo kraja? Vise hrane se na planeti Zemlji baci nego sto nedostaje da bi svi bili siti. Sa nama nesto ozbiljno nije u redu. Ja imam nesrecu da me ovakve stvari bole. Proganjace me ove oci danima. Setite ih se nekad kad krenete pljuvati po migrantima. Verujte da niko nije krenuo iz pune kuce da se potuca po svetu.