SPASAVANJE REDOVA RADOJKA 8. DEO

Posle onog prvog traumaticnog gadjanja gde se puca u okruglu metu dodje na red i drugo. Puno zahtevnije. Usao Radojko u kondiciju i put do strelista ne bese problem uopste. Desetar Zivanovic postade bezopasan.
To drugo gadjanje je koncipirano tako da treba oboriti neke 4 mete koje se nalaze na razlicitoj udaljenosti. Prva je 100 metara daleko a ostale su sve dalje. Najdalja je velika i skroz je na brdu koje je ispred nas. Starije vojnike postavise da budu obezbedjenje strelista. Da paze da ne bi seljaci i njihove zivotinje usli u zonu kojom fijucu meci.
Drugovima iz cete, Crnogorcima, bilo mnogo smesno sto ja nikada nisam pucao iz puske “ I, ja dosad dvije sagorio“-kaze neki Vukicevic iz Pljevalja.
Za obaranje te 4 mete u okviru imamo po dvadesetak metaka. Kada oboris sve, spustis pusku pored sebe i gadjanje je zavrseno. Dodje red i na moju grupu. Polegasmo i pocesmo. Oborim ja prve dve i krenem pucati na trecu. Pucam, imam osecaj da sam promasio a meta pade. Isti slucaj i sa cetvrtom. Pogledam levo od sebe i vidim Lalovica iz Pljevalja koji umire od smeha. Sa prva 4 metka oborio svoje mete i sad senluci iz zabave. Obara moje. Vidim kako puca na neku kucicu skroz na vrhu tog brda. 
Vracamo se u kasarnu a jedan od starijih vojnika, Kaludjerovic iz Cacka prebledeo kao krpa. Bio u obezbedjenju i sklonio se od sunca u onu kucicu. Na pamet mu nije palo da ce neka budala iz dosade pucati u nju. To fijukali meci oko njega. Pukom igrom slucaja ga Lalovic nije ubio. Lepo je meni govorila baba “ djavo ne ore i ne kopa nego gleda kome ce vrat slomiti.“ Ovaj put za dlaku nije uspeo.