SPASAVANJE REDOVA RADOJKA 21. DEO
U septembru mi vec bejasmo stara vojska. Obuka prosla. Veci deo cete prekomandovan je tu u istu kasarnu, ali u putno-mostnu cetu. Odose ljudi na teren. Da grade puteve po crnogorskim vukojebinama. Nas sestoricu ostavise u kasarni da docekamo novu vojsku. U septembru je stizala jedna velika klasa. Slicna nasoj.
Moje zaduzenje je bilo da ih docekam. Da im pomognem od samog dolaska u kasarnu. Od zaduzivanja opreme, kupanja, sisanja… Da im pokazem gde je sta. Dok se ne snadju. Stizali su u grupama. Po petnaestak-dvadeset. Zavisi kako koji dan. Stignu uvece i prespavaju. Ujutru idu u kupatilo na kupanje i na zaduzivanje vojne opreme. Svoje civilno odelo spakuju u torbu i ono tu stoji sve do sledeceg polaska kuci. Ljudi su to prvo jutro strasno pogubljeni. Sve je novo. Ona uniforma iz sto delova. Gledao sam svojim ocima decka kako gura nogu u rukav od bluze. Kao mala deca.
Dovedem ih do kupatila. Tu se skidaju i ulaze na kupanje. Odatle izlaze goli i ulaze u prostoriju u kojoj smo zastavnik i ja. Zaduzuju kompletnu opremu. Od gaca i carapa pa na dalje. Onda to obuku a ostatak upreme u satorskom krilu nose do spavaone gde ga trebaju spakovati u kasetu. Sam taj momenat vrlo je stresan jer kaseta izgleda premala za toliku kolicinu odece. Naravno ispostavi se da je taman odgovarajuce velicine kada te nauce kako se sta slaze.
Tako bi i sa grupom tog dana. Podelih im torbe za civilnu odecu i poslah ih u svlacionicu da se poskidaju pa na kupanje. Vodnik i ja ih cekasmo da im podelimo opremu. Izadjose okupani, pokupise vojno odelo i odose da se oblace. Posle desetak minuta prilazi nam jedan, prvi se obukao. Zacudjujuce solidno i brzo. Prilazi meni i kaze : „Sad mozes da nam vratis telefone,satove i pare.“ Kakve, bre, telefone i pare? “ Pa, meni se cini da smo kod tebe ostavili da nam cuvas.“ Ajoooj! Ladno je usao stari vojnik u tu prostoriju gde se skidaju i rekao : „Dajte momci telefone, satove i pare da vam pricuvam da ih neko ne ukrade. “ Oni su mrtvi hladni sve predali. Iz iskustva znam da niko nije dosao bez 200-300 evra. Puta njih 20 minimum 5000 evra. Covek je izasao napolje, pare stavio u dzep a telefone i satove bacio. Oni su nadjeni. Pare nikad.
Njima novima svi u uniformi izgledaju slicno. Sreca moja pa sam sve vreme bio sa zastavnikom u drugoj prostoriji. Ne bi me, inace, ni Sava i Dunav oprali da to nisam bio ja. Njihovi opisi tog vojnika su bili zaista smesni. Kretao se od nizak crn do visok plav.Njih je inicijacija bas skupo kostala.
Nema komentara