SPASAVANJE REDOVA RADOJKA 20. DEO

Kako koga nabrajam dolazim do zakljucka da smo definitivno bili neobicna ceta. Skup interesantnih likova. Ljumezi Nik. Momak iz Podgorice. Dvadesetak godina. Za Nika sam mislio da je Malisor. Albanac katolik.Ispostavilo se da je jos ludja prica. Albanac pravoslavac. Delija. Bubnjar u nekom rege bendu. Inteligentan i pismen. A smesan da Bog sacuva.

U vojsci, inace, ima bezbroj nekih gluposti i nelogicnosti. Marsira ceta i kad treba da skrene desno oficir komanduje: “ Levim kriloooom!“ Sto levim krilom a desno to ni Tito verovatno nije znao. Situacija na strazi. Nik strazari pored nekih katakombi. Mracna noc bez trunke svetlosti. Nailazi smena straze sa dezurnim kasarne u kontroli. Zaustavlja Nik sve po propisu. Stoj! Ko ide? Razvodnik straze sa smenom straze i dezurnim kasarne. Razvodnik straze napred, ostali stoj! Treba sada da mu pridje razvodnik da razmene lozinke. U onom potpunom mraku razvodnik ga ne vidi. Krenuo nesigurno. Ne zna na koju bi stranu. Samo cujes Nika: “ Levim krilom!“ Polegasmo od smeha. Sav besmisao vojne terminologije na delu.

Nije Nik mogao dugo izdrzati. Ipak je on bio muzicar i nije mu kasarna isla uz temperament. Posle cetiri meseca je zbog sukoba sa Delibasicem poslat u  prekomandu.Dolazio nam je redovno u posetu i da nekog izvede u grad kada treba. Donosio hranu…

Nije Nik bio jedini bubnjar u nasoj ceti. Bubnjeve je, ali u orkestru za veselja i satre, svirao i moj zemljak Dragan Zaric iz Sece Reke.Mlad momak, visok i kao hleb dobar. Ali smotan za medalju. Preziveo je traumu neku od koje je poceo mucati. Kada je opusten prica sasvim normalno. Cim je neka frka zatrokira tako da se mi izmucimo slusajuci ga. Gledas coveka i prosto osecas potrebu da mu pomognes a nemas nacina. Problem veliki. Zamislite kada se cak ni u vojsci, u kojoj je malo sta sveto, niko nije sa tim zezao.

Jednu noc Zaric je bio dezurni u auto parku. Zadatak mu je bio da cuva nekih tridesetak kamiona nase cete. Od tih trideset kamiona radila su samo dva. Jedan je palio na kljuc a drugi samo kada ga ovaj prvi povuce. Ali svi uredno slozeni u liniju, izglancani, guma namazanih imalinom. Mi se to vece provukli ispod tenkovske kapije i otisli u ilegalnu kafanu kod Zorke. Nas cetvorica. Zorkina kuca je odmah uz kasarnu. Ispod smokve u dvoristu su sklepani sto i stolice od nekih borovih okoraka. Kad god sedis tu smola ti se zalepi za pantalone pa ti se naredna tri dana dupe lepi gde god sednes. Kod Zorke je pivo bilo pedeset posto skuplje nego u prodavnici. Saradjivali smo na obostrano zadovoljstvo.

To vece kada je Zaric dezurao mi se vracasmo od Zorke. Morali smo proci tacno pored auto parka. Zare legao u sanitet i spava snom pravednika. Ivici Cetkovicu, polupijanom, pade na um da udje u jedini moguci kamion i da ga upali. Samo ga upali i mi tutanj u spavaonu. Tako i uradi.

Ujutru na smotri pitam Zarica kakva je ono buka u auto parku nocas. „Zzzzzzzemo, neka budala upalila kammmmmmmion. Zamalo nnnnnnisam poginuo kad skocih iz ssssssanitettttttttttta.“ Kad mu rekosmo istinu i njemu bese smesno. Bar je znao sta je u pitanju.