SPASAVANJE REDOVA RADOJKA 2. DEO

Probudi me drhtavica. Gorim. Ustanem nekako. Odradim fiskulturu, dorucak, dizanje zastave… Na kraju smotre javim se da idem kod lekara. Pitaju sta je u pitanju. Kazem da imam temperaturu i da se bas lose osecam. Prilazi mi vodnik, stavi ruku na celu i kaze da nemam temperaturu.Krecemo na obuku. Posle prva dva casa ne mogu vise. Kazem da mi je jako lose i da zaista moram lekaru. Tada mi dozvoljavaju.
Mere mi temperaturu. Svi u soku, 40,8. Hitno me prebacuju u Vojno medicinski centar. U momentu kada ja stizem ta ustanova je u katastrofalnom stanju. Nemaju bukvalno nista. Kada sam stigao daju mi jednu injekciju Novalgetola i doktor mi kaze ovako :“ Ovo ce ti malo skinuti temperaturu. Ne puno. Evo ti jedan Brufen od 600 mg. Ti odredi kako ces ga popiti. Mozes odjednom a mozes i iz nekoliko delova. Ako ti temperatura i dalje bude previsoka tusiraj se skoro hladnom vodom.Virus je takav da ces imati jako visoku temperaturu 4 dana sta god preduzimali.“
Prebacise me u sobu. U sobi nas cetvorica. Isti virus, isti simptomi i potpuno isto stanje. Kasljem kao konj. Cini mi se da cu manje kasljati ako popijem malo vode. Putujem pola sata do slavine. Vucem se onim gadnim hodnicima kao u filmu „Variola vera“. Jedva nekako docekah jutro. Kako sam oci otvorio upada sestra i kaze da se pripremimo za vizitu. Sta se imam pripremati, racunam. Lezim bolestan i lekar ce da me obidje.Neeee. To je u civilstvu tako. U vojnoj bolnici moras da se obrijes, uredno zategnes krevet i lekara cekas u stavu mirno pored kreveta. Brijanje sam u startu odbio. Zategnem taj krevet i stanem cekati. Izdrzim jedno petnaestak minuta i otkazem poslusnost. Legnem u krevet kao covek. Svi ostali stoje. Stize lekar i sav zgranut kad me vidi u krevetu. Zasto lezis? Zato sto sam bolestan i ne mogu da stojim. Malo nesto gundja,ali me nije dirao. Trazim nesto protiv kaslja i kazem da bas mnogo kasljem. Kaze mi da, na zalost, nemaju nista. Sestra mi iza njegovih ledja pruza dve tablete i zaverenicki namiguje.
Posle vizite zaspah. San sa tolikom temperaturom je nesto nalik komi. Budim se i vidim da je sunce vec visoko. Pogledam oko sebe i vidim da svi spavaju. Izbudim ih i saznam da smo dorucak prespavali. Popricamo malo i opet zaspim. Budim se i vidim da je sunce vec na zalasku. Oko mene svi spavaju. Probudim ih i kazem : “ Ljudi, mi moramo da se organizujemo. Da odredimo da bar jedan strazari. Ako nam promakne i vecera mi cemo pomreti“ Tako i uradimo. Ostanem ja na silu budan i probudim sve za veceru.
Predjemo u trpezariju. Za veceru dve virsle, Zdenka sir i mleko. Krenem ja da jedem. Kunem vam se da mi je izgledalo da je ona virsla metarska. Ja je jedem, ona jede mene. Jedva ziv pojedem pola virsle. To vece u bolnicu stize vodnik koji mi je merio temperaturu pipanjem cela. Njegovoj temperaturi 39,6 mojih 40,8 se i nije ucinilo strasno.