SPASAVANJE REDOVA RADOJKA 14. DEO

Sam boravak u kasarni ucinio sam sebi laksim uz pomoc nekog svog sarma ili snalazljivosti. Ni sam ne znam kako bih to nazvao. Mozda ona iskonska seljacka dovitljivost.Znam samo koliko mi je bilo fantasticno kada sam citao u Mihizovoj „Autobiografiji o drugima“ deo u kome opisiju kako je bio prinudno oteran na radnu akciju. Mihiz, onako krhke konstitucije, nije imao bas dobre izglede sa rmpalijama na radnoj akciji. Spasao se tako sto je poceo da im prica. Bilo im je beskrajno zabavno. Samo je donosio vodu i po ceo dan pricao im price.
Doziveo sam nesto slicno. Kada smo se vratili sa onog prvog traumaticnog gadjanja pozvao sam iz spavaone roditelje. Dok sam pricao sa njima nisam ni obracao paznju da me cela spavaona slusa. Niko se nije nasmejao dok razgovor nisam zavrsio. Tog momenta se prolomio gromoglasan smeh. “ Idi, Pozega u pizdu materinu, mi kao da nismo bili zajedno danas.“ Legli mi to vece da spavamo i cujes Pejovica :“ Ljudi, hocemo li svi da cutimo da nam Pozega isprica kako smo mi isli na gadjanje danas?“ Svi se slozise i nemadoh kud. Ispricah sve detaljno. Citav svoj dozivljaj toga dana. Pricao sam taj dan jos barem desetak veceri a i mnoge druge dozivljaje. Kazu da im je lepo slusati i da svaki put pricam drugacije.
Jedna od najnezgodnijih stvari u vojsci je kuvanje kafe. Kad krenes da kuvas nikada to ne moze biti za dvojicu ili trojicu ljudi. Uvek se pojavi jos neko koga ne mozes da odbijes. Onda dosadno pranje solja u uslovima koji su daleko od lagodnih. Zato ja odmah po dolasku odlucim da budem istrajan u prici kako ne umem da kuvam kafu. Kazem, ljudi , ja to stvarno nikada nisam kuvao. Jednom skuvao i ljudi prosuse. Mogu da probam, ali samo cu nam zajebati ovo malo kafe sto imamo. Bunise se na pocetku,ali malo po malo prihvatise to kao cinjenicu. Pozega ne ume kuvati kafu. Redovno ja kafu pijem i kupujem,ali ne kuvam.
Sve do jedno tri dana pred skidanje. Kaze Jovanovic : „Ljudi, hocemo li po kafu?“ Daj da probam ja da je skuvam, bas da vidimo kakva li ce ispasti. „Nemoj se, Pozega, zajebavati ja cu!“ Jedva me pustise. Vec se unapred spremili da me ismevaju. Skuvam jaku kafu kao sto je i kuvam celog zivota. Kad su probali prvo su mi psovali sve po spisku a onda i njima bilo smesno. Znali su da sam blesav pa mi ne zamerise.