SOFIJA 9. DEO

Jedva cekam kisu“-govorila je Sofija. „Zemlja lepse mirise posle kise.“ Te njene reci stalno su mi odzvanjale u glavi. Opet su me tukli. Od tog jutra kada sam uhapsen tukli su me na svakih nekoliko sati. „Priznaj da ne postoji,mamu ti jebem banditsku. Priznaj da si je izmislio! Priznaj da Sofije nema!“ Udarao je bez milosti. Osecao sam ukus krvi u ustima. Da li je moguce da sam naleteo na batinasa koji me ne podnosi licno? Razumem ,to mu je posao,ali ovaj se bas uneo. Ubi Boga u meni.
Sofiju neces,zivotinjo,pa da me bijes tri dana i tri noci bez prestanka. Prvi sok sam doziveo odmah posle hapsenja. Poceli su da biju bez pitanja. Kada su potrosili onaj prvi bes ocekivao sam da ce krenuti ispitivanje o Velikom Lazovu i o mojim ilegalnim aktivnostima kojima sam podrivao njegovu vlast. Ne. Samo su me pitali o Sofiji. Zasto si je izmislio? Odakle ti pravo da prosto izmislis Sofiju i da je propagiras?
Nisam je,ljudi,izmislio. Sofija zaista postoji. Jos je bolja nego u mojim pricama. Nisam je umeo dovoljno dobro opisati. Ne umem u reci pretvoriti lepotu njene duse. Uopste nisam zadovoljan tim pricama.
Terali su me onda da stojim satima. Nisu mi dozvoljavali da spavam.Dusa mi je vristala od zelje da sklopim oci. Da zaspim na sekund bar.Da se restartujem. Sofijin lik pred ocima je poceo da se magli. Uhvatila me panika. Sta ako sam te stvarno izmislio,Sofija? Ako sve ovo za sta se ocajnicki drzim zapravo ne postoji? Nemoguce. Krenuse mi suze. Jedva su docekali. „Priznaj,stoko,da je nema! Priznaj da ne postoji!“
Kada sam dosao svesti shvatih da lezim na podu nekog kamiona. Amortizere,izgleda,nije imao uopste. Odskakao sam od drvenog poda. Posle duge voznje od koje me svaka povredjena kost bolela kamion stade. Ruke su mi bile vezane na ledjima a usta puna prasine. Uzese me dvojica,jedan za noge ,jedan za ramena i izbacise iz kamiona. Tresnuh u neku raskopanu zemlju.Cuh njihov smeh i kako jedan nasmejano govori :“ Sofija ce ga sigurno odvezati.“
Lezao sam na ledjima zgrcen od bola. Osetih kap kise na licu.Pa jos jednu. Krenu pravi letnji pljusak. Zacu se grmljavina u daljini.Kisa mi je spirala prasinu sa lica. Zemlja lepse mirise posle kise. Sve vreme mi je to bilo u glavi. Zvucalo je jako poznato.