SOFIJA 8. DEO

Moja Sofija nikada nije umela da se svadja. Prosto nije joj to u prirodi. Smatra da tako nesto nije dostojanstveno i da iz svadje niko ne moze izaci kao pobednik. I onaj koji je u pravu biva uprljan svadjom. Sofija se u takvim situacijama povlaci u sebe.Njena dusa nije za ova uzasna vremena. Ovo je vreme primitivnih galamdzija koji silom,bezobrazlukom i nemanjem obraza namecu svoje stavove. Nije ovo svet za tebe,Sofija.Ti si za neka neznija vremena. Ona u kojima vrline jos postoje. Ona u kojima nije sramota biti emotivan i ljudski slab. Ona u kojima nema ovoliko glume.
Ljudi misle da je revolucija smeniti Zoricu i Bozica. Eventualno,Vucica poslati u istoriju. Nije. Revolucija mora da se dogodi u glavama svih nas. Mora doci vreme u kome ce biti sramota da Udruzenje zdravstvenih radnika javno letuje sa komisijom koja mu je dodelila budzetska sredstva na zadnjem konkursu.Mora doci vreme u kojem ce biti sramota ukrasti a ne sramota posvedociti da si video kako neko krade.Mora doci vreme u kojem ce javnu osudu doziveti svi oni koji nezakonito sticu materijalna dobra. Vreme u kojem gazda koji maltretira radnike ne moze biti ugledni clan drustva. Vreme u kojem Svetosavski bal nece biti „parada pijanstva i kica“ i promocija moralnog posrnuca ovog naroda. Vreme u kojem ce na celu institucija biti najbolji a ne oni najdebljeg obraza. Vreme u kojem ce ljudi najnormalnije cekati u redu za bilo sta. Bez onih „snalazljivih“koji bi samo da pitaju nesto.
Sve sem toga bila bi lazna revolucija. Murta mesto Kurte. To bi nas odvelo jos korak dalje od cilja.Ne smes se povuci u sebe,Sofija. Tvoj stid je jedan od stubova na kojima se ova civilizacija jos klimavo drzi. Zdrav ljudski stid pred sramotom.Ovo su bestidna vremena sa premalo cistih dusa. Premalo saosecanja. Svi su postali surovi i neosetljivi na tudju muku.Postoji divna prica u kojoj je covek dosao na strasni sud. Arhandjel Mihailo je na vagu stavio na jednu stranu grehe a na drugu dobra dela. Bilo ih je podjednako. Nije pretezalo nista. Raj ili pakao? Na stranu dobrih dela kapnula je jedna decija suza koju je nekad u svom zivotu covek obrisao. Nekada je uplakano dete utesio. Ona je presudila.
E,takva je moja Sofija.Osoba koju bole tudje muke. Koja gleda svima da olaksa.Sofija je prvi vesnik revolucije o kojoj pricam. Kada bude dovoljno Sofija sve drugo ce biti u redu. Moralne nakaze bice izuzetak a ne pravilo. Voleo bih da nekad neko dozivi Sofijin svet.