SOFIJA 58.DEO

Kako godine prolaze sve vise se cudim sebi, Sofija. Mnogo ljudi nije u stanju da u zivotu napravi razliku izmedju bitnog i trivijalnog. Prosto ne osecaju. Od najbanalnijeg podvlacenja u tekstu, prilikom ucenja, pa do mnogo bitnijih situacija. Prosto ne osecaju sta je sustina price. Ne uspevaju da shvate sta je srz a sta su prateci detalji koji samo cine ambijent. Da sustina ne ostane suvoparna. Mozda ti zvuci nevazno, ali, veruj mi, uopste nije u pitanju mali problem. Takvi ljudi pretrpaju svoj mozak informacijama koje zauzmu foldere koji su rezervisani za bitno. Time poniste svoj ogroman rad i trud i zvuce povrsno. Nisu uspeli odvojiti ono sto je kljuc svake price od ukrasa koji tu pricu prate. Ko ima taj dar, uci lako. Elokvencija i fond reci kojim barata, lako plete pricu oko bilo koje istine. Zapamti samo istine. Sve drugo je interpretacija koja je jednom savladana.

Nikad ja nisam imao problem sa tim, Sofija. Meni je jedini problem bila lenjost da te istine zapamtim. Cesto bi me mrzelo pa bih pokusavao, a cesto i uspevao, da prodam praznu pricu bez poente. Lepo bih ja to upakovao okitio i oziveo. Sagovornik ili profesor, nekad bi zanet lepotom price, potpuno zaboravio da odgovor na svoje pitanje nije ni dobio. Nekad bi zaboravio a nekad bi se pravio da je zaboravio, svesno mi dopustajuci da bude preveden zedan preko vode. Prosto bi mu se dopao nacin.

Vremenom, u tom trazenju precice do sustine, dosao sam do nekih visih nivoa. Ili barem ja volim da ih smatram visim. Razvio sam neko svoje poimanje stvarnosti u kome se skoro potpuno oslanjam na osecaj. Uspevam da utisam razum i da vodjstvo prepustim tom potpuno iracionalnom osecaju. Vise me toliko ne zanimaju ni cinjenice niti neke potvrdjene istine. Zadnjih godina ja samo gledam ljudske oci. U ocima je sve, Sofija. I inteligencija i postenje i sve moguce emocije. Kada se coveku zagledas u oci vidis njegovu sustinu, lisenu svih mogucih ukrasa. Vidis ono sto covek jeste. Bez maske, bez fasade i bez one poze namenjene drugim ljudima. U ocima vidis coveka onakvog kakav ni sam sebi ne sme da se predstavi. Ljudi i pred samima sobom imaju taj ulepsavajuci filter. Samo kada ih u oci gledas su goli i nemocni da bilo sta sakriju.

Pokusaj, Sofija. Moje su zelene sa braon tackicama. Vise veruj tim braon tackicama nego lepim pricama koje ti pricam.