SOFIJA 56. DEO

Koliko li je tih zidova, Brdjanine? Koliko razloga za bunt? Da li ces nekad biti zadovoljan postignutim? Pokusavam nekad da te zamislim kao coveka koji spokojno provodi dane. Coveka koji uziva u miru i koji je zadovoljan postojecim. Pokusavam da zamislim situaciju za koju ces reci “ e, za ovo sam se ja borio.“ Potpuno sam svesna da ti to neces doziveti, Brdjanine. Nije covek, kao bice stvoren da moze uspostaviti poredak kojim bi ti bio zadovoljan. Nije moguce medju ljudima ostvariti svest da svima bude dobro. Da nestane ugnjetenih i onih koji ih ugnjetavaju. Ubi se ti objasnjavajuci covecanstvu da svega ima dovoljno za sve. Da, kada bi prestali da grabimo sebicno, nikome ne bi falilo nista. Izgibe u svojoj fantaziji da je moguce promeniti ljudsku svest. Istrosi se vicuci i objasnjavajuci, potpuno nesvestan da covecanstvo nije ovakvo zato sto zivi u neznanju. Ljudi su zli, Brdjanine. Covek, kao bice, u sustini je zao. Ne grabe ljudi zato sto misle da im je neophodno. Grabe da ne bi ostalo dovoljno drugima. Grabe da bi drugi zavisili od njihove milosti. Da neko tamo mora da se odrekne dostojanstva da bi mogao da ima osnovno. Njegos kaze “ krv je ljudska ‘rana naopaka…“ Isto tako je narusavanje tudjeg dostojanstva opaka droga. Moc da nekome dozvolis ili ne dozvolis da zivi zivotom dostojnim coveka je mnogo vece zadovoljstvo od novca ili materijalnih stvari. Kada je u prilici, onaj djavolji deo coveka opasno sebi daje na volju. Nema mere ni granice. Kada to shvatis jurisaces sa manje zara. Nisi ti kamikaza. Samo ti je cilj nerealan i nadrealan. Osvesti se, covece! Svojom ludom glavom sam proizvodis nove zidove.

Zapravo si divno opisala besmisao zivota, Sofija. Smrt je neminovnost. Ako bi samo tu cinjenicu uzeli izdvojeno, bio bi potpuno besmislen. Uopste nije. Fokusirala si se na taj djavolji deo u coveku. Zaboravljas da je i djavo Bozije delo. Da zivot nije besmislen zbog svoje izvesnosti i konacnosti. Smisao je u koriscenju pruzenih prilika. U malim pobedama nad sobom. U malim pomacima koji oplemenjuju dusu. U nekim divnim sitnicama kojima smo doprineli. Nije moj cilj previsok i nerealan zato sto ne vidim da to jeste. Moj cilj je svesno nedostizan. Nedostizan je cilj, ali je dostizno da neki zivoti budu putevi ka tom cilju. Postoji li nesto vece od toga? Razmisli, Sofija.