SOFIJA 54. DEO
Da li sam ja onaj mracni hangar samo sanjao, Sofija? Vreme je secanja ucinilo maglovitim. Nedostajali su mi delovi price u glavi. Zivo sam pamtio neke zvukove i neke misli koje sam imao u tom mraku. Sam tok dogadjaja poceo je da bledi. Nisam vise uopste siguran da li se to zaista dogodilo ili je sve kombinacija snova i moje neobuzdane maste. Nikada ne pricamo o tome. U glavi mi je scena kada sam pristao da radim za sluzbu, ne bi li me iz onog groba izbavila. Znam da sam pristao da ti budes moja veza i da preko tebe dobijam instrukcije kako da organizaciju kontrolisem i kako da je vodim u zeljenom smeru. Od tada ni rec nismo o tome progovorili. Da li se to stvarno dogodilo, Sofija? Da li sam prodao svoje ideale? Ili je to moj mozak iskonstruisao, uplasen strahom da takvu torturu ne bih podneo?
Nikakve instrukcije mi ne dajes. Nista od toga sto se desilo ne pominjes. Ja i dalje iz sve snage pokusavam srusiti poredak. Uopste me ne pokusavas zaustaviti u tome. Ili sam sve sanjao ili sluzba svoje pravo na intervenciju zadrzava samo za slucaj nekog kljucnog momenta i kljucne odluke, koja moze promeniti tok stvari. A sta ako je sve ovo sto radim, paradoksalno bas ono sto dugorocno pomaze opstanku poretka? Sta ako, u svom neznanju, trudeci se da srusim zidove, ojacavam postojece i gradim stotine novih. Sta ako vec radim tacno ono sto sluzba od mene ocekuje? Mozda zato nista i ne pominjes.
Puci ce mi glava od ovih misli. Scene iz zatvora tako su zive i stvarne. Polomljeni zglob leve ruke boli me pred svako nevreme. Da li je moguce da covek sve ovo umisli. Da ga sopstveni mozak u ovoj meri prevari. Nekad se plasim toga. Plasi me mogucnost da sam lud. Da zivim izmisljeni zivot. Da su mi secanja lazna.
Jos jedna mogucnost mi visi nad glavom. Sta ako je sve ovo san? Ako su moje revolucije samo san. Ako si ti, Sofija, samo proizvod igre mog mozga. Ako ti uopste ne postojis. Ako nikada nisam sreo svoju savrsenu zenu. Ako zena koja me razume i oseca kao ti, uopste ne postoji. Ako su moja hrabrost i resenost satisfakcija u snovima za sve ono sto sam suprotno na javi. Sta ako sam u stvarnosti samo poslusni sraf masinerije protiv koje se u snovima borim? Sta ako u stvarnosti nikada nisam spoznao ljubav ni nalik na nasu, Sofija?
Kako da skupim hrabrosti da te pitam? Ulog je sve sto jesam. Ne znam da li sam spreman da podnesem neke od mogucnosti. Ako je sve ovo san, da li je pametno buditi se? Ako je sve ovo san, mislim da cu izabrati da ostanem da sanjam vecno. Biram snove, Sofija.
Nema komentara