SOFIJA 43. DEO

Duboko udahnuh i zatvorih oci. Mnogo volim ovako vlazan vazduh u svojim plucima. Prosto osecam svezi kiseonik koji je suma nocas proizvela. Ovaj mir prolecnog jutra u sumi ne moze zameniti nista. Priroda je tek krenula da se budi. Oko mene na sve strane zivot u zacetku. I beskrajna tisina. Mogu cuti svoje srce kako lupa. U glavi bezbroj misli. U totalnom neskladu sa mirom koji me okruzuje. Ovaj prokleti mozak uvek radi. Fini, sitni zupcanici neprekidno bruje. Cak i kada spavam. Koliko god tezio da se uklopim u ovo savrsenstvo oko mene jos uvek ne uspevam sasvim. Nije lako svesti broj obrtaja ovog sasavog mozga na frekvenciju trave koja raste. Nije lako shvatiti da smo deo celine bas koliko i ova buba koja prolazi pored moje noge. Ni manje ni vise od toga. Mislim ja o razlozima postojanja i resavam u svojoj glavi svetske probleme, nesvestan da voda iz klepsidre curi, Sofija.

Ljudi uglavnom zale za propustenim i dok to rade upravo propustaju nove, boje, mirise , ukuse i tanana osecanja za kojima ce zaliti vec sutra. Nikako da shvatimo da vreme nije poput reke koja tece. Vise je kao bezbroj kapljica od kojih je svaka svet za sebe. Svaki tren je vecnost i ne treba ni jedan trositi uzalud. Svaki treba proziveti i osetiti. Svi mi u iscekivanju nekih bitnih desavanja imamo puno praznog hoda, Sofija. Praznih protracenih trenutaka bez sustine. A reprize nema… Svaki dan koji nam protekne mimo sklada, izgubljen je dan. Ova buba je moj svet. Nije to razbijanje glave mislima o globalnom otopljavanju i resavanje ostalih nepravdi. Kada svako od nas bude u skladu sa svojom bubom, kada bude osecao svoju sumu, problema i nepravde nece ni biti. Imacemo savrsen odnos energije i materije. Sa tog mikro nivoa moramo promeniti svet. Moramo napraviti revoluciju svako u sebi. Nema veceg doprinosa revoluciji danas nego sto cu provesti popodne u vocnjaku. U potpunom skladu sa prirodom.

Mnogo brzo staris, brdjanine. Zar ta tvoja prica nije za penzionerske dane? Ti, buba i dazdevnjak u savrsenom skladu. Brdjanska joga. Sta bi sa zarom? Sta bi sa jurisanjem na barikade? Sta bi sa rusenjem zidova? Gde sve to nestade? Ti rece da ne odustajes nikad?

Pa, i ne odustajem, Sofija. Ne mozes menjati druge ako nisi u stanju da promenis sebe. Ne moze ovaj nesrecnik koji nam svima krade energiju, vladati nama kada nije u stanju da vlada sobom. Evolucija je proces. Evolucija svesti takodje. Milimetar po milimetar moramo ici na pravu stranu. Niko ne moze videti travu i drvo kako rastu a jako brzo zelenilo prekrije sve. Deo te evolucije su i jurisanja na barikade, slomljene kosti, ali njen su deo i svitanja, topli letnji pljusak i vetar koji poput vuka zavija u planini.Sklad unutrasnjeg i spoljasnjeg preduslov je evolucije. Revolucija je samo njena mladja hirovita sestra.