SOFIJA 41. DEO

Sumnjas li nekad, Sofija? Sumnjas li u ovu ljubav? Pomislis li nekad u kom smeru bi otisao tvoj zivot da se nismo sreli onog septembarskog predvecerja? Da li je uopste bilo moguce da se ne sretnemo? Cesto razmisljam o tome. Da li su ovakve ljubavi neminovne ili je moguce mimoici se. Ti znas moju maniju posebnosti. Volim da verujem kako je sve oko mene posebno. Kako se svet i planete postrojavaju u odnosu na mene. Moje misljenje po pitanju toga nije relevantno. Veciti megaloman i egocentrik.

Sta bi se dogodilo da sam tog popodneva izabrao neki drugi put? Da si odlucila da setnju ostavis za kasnije, kada bude prijatnije i svezije. Da si obukla neku drugu haljinu, samo za nijansu manje upecatljivu. Ne bi skrenula moj pogled i ne bih ga zaustavio na tvom licu. Ne bi se dogodio trenutak magije koji nam je zivote doveo evo ovde.Sta bi se dogodilo da sam se zamislio kao sto umem? Desavalo mi se da, kada potonem u misli, prodjem pored bliskog nekog. Posle moram crveneti i nevesto objasnjavati svoje ponasanje.

Ne. Sve je bilo tacno onako kako je moralo biti da bi se sve ovo dogodilo. Kao u filmu u kome se dogadjaji vrte unazad. Od cilja ka startu. Kao da se cilj znao a redosled dogadjaja se morao tome prilagoditi. Kao da si ti morala sresti bas tada bas ovakvog muskarca i ja bas tada bas takvu zenu. Jedno drugom smo i kazna i nagrada. Krst koji cesto nije lako nositi i privilegija da jedno drugom sirimo vidike i pomeramo granice moguceg. Dali smo potpuno novi smisao cutanju. Nemi razgovor dve duse podigli na nivo za koji nismo ni verovali da je moguc. Cesto uopste nije lako, ali zato je uvek posebno. Neminovno kao sto kapljica kise mora na zemlju pasti. Ovo je prica bez „ali“. Sila koja nas vodi odlicno zna sta radi i sto radi. Nase je samo da osecamo. Da uzivamo u dubini emocija koju smo dosegli i koju vecina ljudi nema privilegiju osetiti. Izvuceni smo na kosmickoj lutriji i dodeljen nam je blagoslov dubokih emocija. Da nemamo dovoljno snage da se sa tim borimo ne bi sigurno bas nas izvukli. Providjenje nam na ledja natovari tacno onoliko koliko kicma moze da ponese, Sofija.