SOFIJA 4. DEO

Sofija se dugo premisljala sta da radi. „Cud je zenska smijesna rabota…“. Periodicno su se smenjivali napadi euforicnog optimizma sa napadima panike.Cesto me vukla napred,dizala kad padnem a cesto bi i sama padala. Odbolovao bih sve Sofijine sunovrate. Teze su mi padali od sopstvenih sumnji i lutanja. Za sebe sam bio siguran da necu odustati. Prosto sam takav. Kada iza neceg stanem guram do kraja. Pa,da se nebo srusi. Sofijine amplitude jako su me plasile. Nisam bio siguran u to da psihicki moze ovu revoluciju da iznese. Njena dusa je sazdana za finije dozivljaje. Nije Sofija za ovo blato. Vaspitanje je sprecava da toj bandi bez trunke skrupula odgovori kako zasluzuju.
To je jedini razlog zbog koga sam je molio da ode. Sirio sam najgori defetizam u zelji da je izbavim iz ovog zla. Znam koliko bi je bolelo da ode. Bolelo bi jako,ali bi trajalo relativno kratko. Zivot bi joj odvukao misli od mene ludog i okrenuo ih buducnosti. Buducnosti bez revolucija,bez zidova,bez Bozica,Zorice i njihovih poltrona. Normalnost bi je u prvo vreme anestezirala a kasnije bi se odvikla od ovog naseg gliba.Ako je oteram spasicu Sofiju. Ostace bas ovakva kakvu je volim. Valjda to i jeste ljubav. Pustiti,onog koga volis da ode ako znas da ce mu biti bolje nego sa tobom.
Zato joj sve ono rekoh. Da sam prokleti kontras koji u svemu nalazi razlog da se buni. Da sam protiv svakog poretka. Da nije problem u Bozicu vec u mojoj ludoj glavi. Da ide jer meni spasa nema. Gledala me je ociju punih suza. “ Ti nista ne znas,budalo jedna! Stvarno mislis da mi je stalo do jebene Norveske? Stvarno mislis da je sneg tamo cistiji i da mi sve to vredi vise od sumskih jagoda nanizanih na travku? Nemas ti pojma,Radojko. Ne poznajes ti svoju Sofiju. Ne bih menjala najdosadniji kisni dan sa tobom za celu Norvesku bez tebe. Ti si moja Norveska,budalo jedna.
Osecao sam suze koje me guse i pokusao da kazem nesto ozbiljno i muski. Javi mi se osecaj da sam ovo vec doziveo. Ili sanjao…