SOFIJA 30. DEO
Nemoj to traziti od mene, Sofija. Sve mogu osim da budem miran i stalozen. Vrlo verovatno da mirni i stalozeni ljudi vole sto su bas takvi. Priroda je to uredila da se svakome svoj temperament dopada. Ja svoj koji nije ni lak ni uvek prijatan ne bih nikada menjao. Moje bice je burno. Prosto ne podnosim ravne linije i mirno more. Gledajuci sa strane retko ko bi to pomislio. Ja i kada lezim i citam u meni vri. Sto kaze Sobic, crnogorski Dilan, „ja sam citav stao u vene…“ Vecito u borbi. Sa svetom, sa sobom, sa svojim karakterom… Najbolje funkcionisem kada sam zatrpan obavezama. I sama cesto cujes kako se zalim na umor, a, u stvari, sam potpuno svoj samo kada sam u punoj brzini. Kada naizgled ne znam kud udaram. Kontrolisani haos moje je prirodno okruzenje. Odmor je nesto o cemu pricam i o cemu volim mastati. U praksi, to su samo trenuci u kojima dopunim baterije i restartujem mozak. Dusa i tada ima svoj optimalan broj obrtaja.
Dobro ja tebe poznajem, brdjanine. Tacno znam o cemu pricas. Moras shvatiti da se neke stvari bolje vide sa strane. Kao u partiji saha. Pozicija na tabli je bezizlazna, onda ustanes, prosetas i pogledas situaciju iz drugog ugla i otvore ti se potpuno novi horizonti. Tako je i sa tobom. Lepo si sebe analizirao, ali jednu kljucnu stvar ne vidis i ne osecas. Tvoj temperament doci ce ti glave. Ti si poput automobila koji ima u sebi cudovisno jak motor, ali ima i krhku limariju. Prosto takav spoj ne moze dugo izdrzati. Na prevelikom broju obrtaja radis. Citava konstrukcija tvoga bica se trese. Pa, razmislis li nekada otkud ti secer? Drzis svoj organizam u stanju enormne napetosti predugo. Negde mora puci. Tovaris sebi vise no sto mozes poneti. Tvoje bitke su beskrajne. Dok jednu vojujes otvaraju se tri nova fronta na koja ti jednako bespostedno jurisas. Ne trci se trka tako sto bezglavo jurnes od starta. Moras videti gde je cilj i proceniti sa koliko snage raspolazes. Na osnovu toga trcis. Bojim se da ces snagu potrositi puno pre cilja.
A gde je cilj, Sofija? Sta je cilj? „Da grizem kao mis dane?“ To nikako da shvatis. Nisu moji ciljevi te vrste. Nisam samoubica, naravno, ali trajanje nije medju mojim prioritetima. Meni je bitan intenzitet. Bitno mi je da ne dodjem u situaciju da zameram sebi sto nesto nisam. Sasvim mi je u redu da sam nesto pogresno. Bitno mi je da znam da sve sto radim radim sa sto posto snage. Nista na pola gasa. Ako to nije dovoljno da se vetrenjace sruse, neka ih nek stoje. Nek se zna da je bio jednom jedan Radojko koji se protiv vetrenjaca borio iz sve snage. To je moj cilj. Nista mi ne bi znacilo da stalozeno provodim svoj vek. Mozda bih trajao neku godinu duze, ali ne bih to bio ja. I taj secer je jedna od vetrenjaca na koje jurisam. Ciljevi su relativni. Bitno je ne dati na svoje. Tudje ne treba ni pokusavati razumeti.
2 Komentari
Ево, да завршим ову чорбу за славу, па да се јавим! Имам времена.Паметна је Софија а ти си у праву! Неможеш сам водити борбу, морамо терет поделити. Да расподелимо снагу и знање и шећер тај да поделимо! Морамо покушати, велика борба предстоји!
Srecna slava, druze.