SOFIJA 27. DEO
Tvoj veliki problem, Sofija, je sto silnu ljubav koju osecas nisi u stanju uvek da pokazes. Jacina emocija potpuno te blokira. Spetljas se, zbunjeno smeskas i govoris kojesta. Neke stvari koje nikakve veze nemaju sa onim sto mislis i osecas. Placas dug glupavom poretku ovoga sveta. Od malih nogu vaspitavaju nas da je pokazivanje emocija slabost. Emotivan muskarac je odmah predmet podsmeha. Placipicka. Muskarcine nikada ne placu. Proizvode generacije zombija koji hodaju okolo guseci sve lepo u sebi. Koji se vremenom pretvaraju u masku iza koje se kriju. Zene, opet, mogu plakati do mile volje. To je u nasem drustvu njihovo prirodno stanje. Opet se zarozala. Placi, manje ces pisati. Zivimo u drustvu specijalno obucenih glumaca i glumica. Od rodjenja dresiraju nas glumi. Potpuno shvatam cuvenu izjavu Pavla Vujisica: “ Ja ne glumim. Samo se ponasam“ Nema uopste potrebe za dodatnom glumom. Svi smo glumci od malih nogu. Istrenirani profesionalci.
Opet sve pojednostavljujes, brdjanine. Nismo svi isti. Ja nisam osoba koja mase okolo svojim emocijama. Kad volim za sebe volim. Kada se radujem nemam potrebu da celom svetu objavim svoju srecu. Velika je razlika izmedju glume i teatralnosti. Mozda ovaj svet glumi jer je tako vaspitan i naucen, ali nema potrebe makar za tom tvojom teatralnoscu. Nekada imam osecaj da poenta nije u emocijama koje pokazujes vec u tvom pokazivanju istih. Nauci vec jednom da to plasi ljude. Nekad sa tim svojim euforijama delujes kao ludak. Kao da ne drzis stvari skroz pod kontrolom. Onog ko te ne poznaje moze to uplasiti. Moras i to uzeti u obzir. Moras u svoje ponasanje ukalkulisati i ocekivanja ljudi. Ono na sta su navikli i spremni da podnesu.
Zasto bih to radio, Sofija? Uopste nemam potrebu da se svima dopadnem prikazujuci se kao nesto sto nisam. To sam sto sam. Sa vrlinama i manama. I samom sebi se ne dopadam sasvim. Moram li zbog toga postati neko ko nisam? Zar da dozvolim drustvu da me skroji po svojoj meri. Da mi deviza bude „ne bosti oci“? Nisam zainteresovan. I bez mene svet je pun mestimicno umerenih koji nit smrde nit mirisu. Realno i nemaju bas nekih mana,ali ako mislis da im se setis neceg po cemu su izuzetni, nece ti bas biti lako. Nisam tip za ove savremene politicki i drustveno korektne price. Imam more mana i nesto vrlina. Preklapaju se. Ponistavaju se. Mislim da bi u nekom kosmickom zbiru prevagnulo dobro. Uvek ce biti onih koji me jako vole i onih koji ne mogu da me smisle. Ravnodusnih je najmanje. Ravnodusnost je lepsi naziv za smrt. Barem je tako u ovom mom svetu u kome ste svi vi ostali gosti i statisti. Kako ko. Nauci da se opustis sasvim , Sofija. Da se resis strahova. Prestaces da se bojis kada shvatis da na ovom svetu nema nicega cega se trebas bojati. Neka ti potpuno nebitno bude kako te ko vidi. Vazno je samo ono sto ti zaista jesi. Mnogo je vece bogatstvo da te dvoje ljudi istinski voli bez obzira na mane koje si im dozvolila da vide, nego da te ceo grad posmatra kao nekog ko je bas kako treba. Budi retka ptica jer to jesi, Sofija.
Nema komentara