SOFIJA 21. DEO

Ta uzasna misao me probudila. Sta ako sam, u stvari, umro? Ako zagrobni zivot izgleda ovako. Ako je ovo pakao. Smesne su mi i naivne one srednjevekovne slike pakla. Ogromni kazan u kome se covek vecno kuva a okolo djavoli sa nekim tojagama koji sprecavaju da se iz kazana izadje. Ako pakao zaista postoji, nema sanse da je tako trivijalan. Ova varijanta je mnogo verovatnija. Licni „jedan na jedan“ pakao. Kakva vruca voda, kakva sumporna isparenja… Djavo, verovatno, zaroni u najdublju podsvest svakoga od nas i onda iskreira svakome licni pakao. Zar je moguc veci pakao od sveta u kojem me Sofija ne voli vise? Od sveta u kojem me je izdala. Gore od toga je jedino saznanje da me nikada nije ni volela. Da je sve bilo laz. Da zivim jednu surovu obmanu.
Odlucio sam da sa Sofijom pricam kao da smo zaista sami u toj celiji. Da prelomim u glavi i sasvim zanemarim prisustvo tog nekog ko je iznad Sofije. Nestrpljivo sam iscekivao njen sledeci dolazak. Nije je bilo vise od tri dana. Prekracivao sam vreme razmisljanjem o konkretnim temama i idejama. Morao sam po svaku cenu izbeci situaciju u kojoj sam sebi sprzih mozak neprestano pokusavajuci da shvatim sta i kako. Sate sam provodio razmisljajuci o davno procitanim knjigama. Pokusavao sam da shvatim razloge postupaka junaka. Izanalizirah Raskoljnikova u tolikoj meri da bi se, verovatno, i Fjodor licno zacudio. Mislim da je manje vremena potroseno na pisanje romana. Nekako ga potpuno shvatih. Verujem da zvuci grozno,ali nadjoh razumevanje za njegovu revolucionarnu pravdu. Ne za sam cin ubistva,ali za proces nastanka ideje pa sve do nemogucnosti da se podnese griza savest. Nekako mi postade bliska ta teska unutrasnja borba . Taj rat sa sopstvenim principima i savescu.
Sofija me nadje u takvom raspolozenju. Sa svetloscu u sobu udje i razlog da opet cujem svoj glas. Nekoliko dana nisam ni rec progovorio. Sofija sa vrata izadje sa predlogom. „A, da ti lepo pocnes raditi za nas? “
Koje vas, Sofija? Sta raditi? Kontrolisati ljude? Izmisljati afere? Blatiti ljude? Rasturati porodice onih koji nisu spremni da saradjuju? Ti to zoves „raditi za nas“? Je li moguce da ti mene za sve ove godine nisi upoznala? Mislio sam da si ti jedina koja je moju dusu sasvim shvatila. Da moja dusa nema tajni za tebe. I sada me ovo pitas. Da li je moguce da ne razumes da me nemate cime kupiti? Imam preko cetrdeset godina. To je polovina zivota u idealnom slucaju. Meni,bolesnom, verovatno dve trecine. Cime bi vi mene mogli kupiti da ja taj bedni ostatak provedem stideci se sam sebe? Kako je uopste moguce da se mi ovoliko razliciti nalazimo u istom delu kosmosa? Niti me mozete kupiti niti me mozete uplasiti. Ja sam se straha oslobodio. Kao vakcinu da sam primio. Zajebao sam vam sistem skroz. Jedino je resenje da me ubijete. Jedan metak i nema me vise. Ni mene ni mog sistema vrednosti. On vas verovatno i zulja.
Ne,brdjanine. Ima mnogo resenja. Jedno od njih je da ostanes ovde dok sasvim ne oslepis. Da ti ukinemo lekove i pustimo da te secer pojede. Da vidimo jesi li zaista toliko hrabar kao sto pricas Ili se samo kurcis.