SOFIJA 2. DEO

Ne slusaj ti mene nego idi,Sofija. Nemoj dozvoliti da ubiju Norvesku u tebi.Nemoj ostati u ovoj prokletoj zemlji u kojoj penzioneri idu na ekskurzije a roditelji nisu u stanju decu poslati. Idi iz ove pustinje i ne osvrci se.Zemlja u kojoj je sve goli interes ne zasluzuje tebe,Sofija.Zemlja u kojoj su se ljudi ovoliko ostrvili nije vredna jedne tvoje velike slane suze.
Ne osvrci se na mene. Za mene ce uvek biti dovoljno vetrenjaca.Dovoljno razloga za nerviranje jer to je,ocito,ono sto me pokrece.Suludo je da se ti trosis oko resavanja kvadrature kruga. Ti tako lepo umes da zivis i da se radujes. Nemoj dozvoliti da od nas ovakvih posivis. Ti donosis svetlost. Ne dozvoli ovim vampirima da isisaju beskrajnu radost koju nosis.Nemoj nikad da prihvatis da je zivot prezivljavanje. Ne veruj skotovima koji ti pricaju da mora ovako. Ne mora. Ne prihvataj ni nebo kao granicu. Granice i domete sami sebi odredjujemo. Zato i jesmo ovako mali.
Napusti ovu Sodomu i ne osvrci se. Nemoj da te povuce radoznalost sta ostaje iza tebe i da ponovis gresku Lotove zene. Ne ostaje nista vredno paznje. Iza sebe ostavljas pustinju naseljenu smrtnim gresima. Pohlepa,pozuda,prozdrljivost,zavist i licemerje nisu tvoj svet, Sofija. Idi tamo gde je rosa cista. Gde se postenje ne izjednacava sa gluposcu. Gde se ljudi smeju i kad nisu pijani. Tamo daleko gde ljudi nisu roba.
Mi,sto ostajemo,nastavljamo svoju borbu. Ne zato sto smo sigurni u pobedu,vec zato sto je to jedini nacin da se ne poludi. Tvoj odlazak bice mi vrhunski motiv da se borim do zadnjeg atoma snage. Ostavljas mi amanet da nikad ni za milimetar ne uzmaknem pred bandom koja nam je okupirala stvarnost. Da ni na jednom polju ne popustim pred sljamom koji oko sebe siri „trulez propadanja“. Sada bar znam za sta se borim. Borim se da ovo bude mesto koje ce Sofiju naterati da se vrati i da joj ovde bude lepo. To. Ne jebena nostalgija.