SOFIJA 11. DEO

Sofija jako voli more. Ja volim svoje brdo. Sofija voli leto i sunce. Ja volim jesen i zimu. Kisu,maglu i sve vrste padavina. Mislim da sam jedini covek na svetu koji voli inje i onaj bljuzgavi mokri sneg koji pada u ogromnim pahuljicama. Suvi skriputavi vole svi. Mnogo smo razliciti Sofija i ja.
Jedne godine kisa je padala danima. Tolika kisa Sofiju je cinila depresivnom.Stalno se nesto ljutila i kao malo dete, kada mu se spava, trazila razloge za svadju. Ne volim se svadjati sa Sofijom. Morao sam naci nacin da je izvucem iz tog tmurnog raspolozenja. Ljudi moji,koliko sam se ja glupirao tog kisnog leta. Koliko blesavih prica sam smislio i ispricao. Nisu to bile neke kvalitetne price,ali sami ulozeni trud je, valjda, dao rezultate. Malo po malo Sofija se oraspolozila. Kao posledica toga i sunce je sinulo. Dzaba su danima meteorolozi najavljivali kisu. Sofijin osmeh vratio je sunce. Tu ni satelitski snimci nisu pomagali.
Sofija bi nekad pricala kako se u snovima seca proslih zivota. Ocekivao sam neku izmisljotinu o zivotu na dvoru,kada je pitah da mi kaze sta je bila u proslom zivotu. „Bila sam zebra.“ Zena van vremena i svih sablona. Mislim da je cesto umela i samu sebe da iznenadi. Njena radost je zarazna. Tuge su silne,ali srecom kratko traju.Raspolozenja se menjaju munjevito. Nije lako sa Sofijom,ali nikada nije dosadno. Sacuvala je dar da se raduje malim stvarima. To je jedna od najbitnijih stvari u zivotu. Ta sposobnost da se uziva u trenutku i da se covek obraduje sitnici. Kada se izgubi ta moc izgubi se i dusa.Covek postane potpuno ravnodusan prema svemu. To je sustinska smrt. Zato je moja Sofija posebna. Svet je naseljen zombijima koji jure kao u transu. Ni sami ne znaju sta jure. Svoju senku ,verovatno. Za to vreme zivot im promice. Sve one dragocene sekunde koje su realno divne. Ljudi zamisljaju srecu kao nesto opipljivo i konkretno. Kao neku sigurnost. Kao da je u ovom kratkom zivotu ista sigurno i konacno.
Sofija za to ne haje.Raduje se i uziva u sitnicama. Kada se te sitnice saberu bice to jedna ogromna sreca. Mnogo veca od one neke imaginarne,velike srece za kojom ljudi uglavnom jure. Takva je moja Sofija.