PRIRODNI TALENAT

Osamdesete godine behu zlatno doba seoskih svadbi u okolini Pozege. Ogromne svadbe pod satrama bile su vrlo cesta pojava. Trajale su i po 3-4 dana. Bese to zlatno doba i za pozeske muzicare. Para i posla koliko zelis. Dvojica odlicnih harmonikasa iz tog perioda bili su Milijan Perisic- Capo iz Cestobrodice i Rade Ilic-Dida iz Donje Dobrinje. Imali su odlican orkestar, bili vrlo popularni i odlicno zaradjivali. No, tih godina je skoro sve bilo u ekspanziji. Na primer, masovno su uvodjeni telefoni u sela u ovom delu Srbije. Rade mudro odluci da kupi spravu koja je u stvari prikljucak za traktor i koja je mogla kopati kanale za postavljanje podzemnih telefonskih kablova. Odlicna investicija. Super je na tome zaradjivao.

Jednog drana krene u neko selo u okolini Arilja da kopa kanale. U polasku svrati pored Milijana. Posto ovaj nije imao posla tog dana dogovorise se da on krene kolima, da zajedno rade taj dan i da se uvece vrate a traktor da ostave u tom selu. Tako i uradise. Dosli u to selo i na smenu radili. U jednom trenutku ih na kafu pozove deda kroz cije imanje su upravo kopali. Svratise u dedinu prizemnu kucu i popise po rakiju dok su cekali da dedina snaha skuva kafu. Krenuo neki razgovor sa dedom i Rade u jednom momentu na ormaru ugleda harmoniku. „Dugmetara“, bas onakva kakvu on i Milijan sviraju. „Deda, cija ti je ovo harmonika?“ Mog unuka. Tri godine mu placam casove. „Zna li sta svirati?“ Kako da ne zna, rece deda ponosan. Hocete li da cujete? Rade i Milijan pristadose. Pozva deda unuka. Skide mali harmoniku i poce da svira. Nabada nesto,ali da je muzikalan i nije. Zavrsi unuk i spusti harmoniku. Pohvalise ga iz kurtoazije ova dvojica. Gleda  Rade harmoniku. „Je li, deda, mogu li ja ovo da probam? Ovako kad gledam, iako nikad harmoniku drzao u rukama nisam, cini mi se da bih ja ovo umeo.“ Deda, naravno, ne brani. Uze Rade harmoniku, razvuce… Tuc muc…Malo po malo krenu melodija. „Mars na Drinu“ i to tecno. Deda i unuk zinuli. Gleda ga Milijan i kaze :“Znas sta, Rade, ja ne verujem da si ti inteligentniji od mene. Daj de to ovamo!“ Uze Milijan harmoniku i kao fol jedva pogodi kako se stavlja. Krenu nesto da pisti, ali ubrzo dobi to oblik. Kolo samo cepa.

Gleda ih deda, gleda, pa dohvati stap. Pa unuka po ledjima. „Tri godine ja placam casove ovom konju, a on jedva nesto nabada! Bitango jedna! Ovi ljudi kopaju kanale, prvi put u zivotu harmoniku uzeli a vidi kako sviraju!“ Istera deda stapom unuka napolje. Ova dvojica jedva suzdrzase smeh. Da nisu verujem da unukova ledja ne bi bila jedina po kojima je pucao stap tog dana.