PREDSEDNIK CE TO POTPISATI OTISKOM PRSTA
Nase drustvo ima puno ozbiljnijih problema od fudbala, ali se nekako kroz taj fudbal moze pratiti geneza propasti naseg drustva. Od „najlepse sporedne stvari na svetu“ stigli smo do najprofitabilnije prevare na svetu. Fudbal je odavno vec prestao da bude sport i postao cist posao i u svetskim razmerama. Davno su profesionalni fudbalski klubovi postali privredna grana. U uredjenim zemljama to je i zadrzalo neki smisao. Bez obzira sto su kladionice u velikoj meri obesmislile sport, civilizovane zemlje uspevaju to zadrzati u okvirima prihvatljivog. Nije fudbal vise trcanje za loptom cistog srca prepunog ideala, ali je zadrzan njegov osnovni smisao. Ostao je zabava za siroke narodne mase. Stadioni su sredjeni i sve cesce su mesto na koje cela porodica ode nedeljom da se zabavi. Daleko je i to miljama od onoga sto je fudbal bio i sto bi trebao da bude, ali ovo sto se kod nas dogadja je horor verzija tog civilizacijskog otudjenja.
Kod nas je sport prepoznat kao delatnost oko koje se vrte ogromne pare. Zakoni su nam bedni i jos bednije se sprovode, pa se zato oko sporta okupila elita sljama ove drzave. Oko fudbala narocito jer se Srbi na fudbal posebno „pale“ a i najvece cifre su u pitanju. Isprepletani interesi doveli su na jedno mesto politicare, bivse(po pravilu nepismene) sportiste i narko mafiju olicenu u navijackim grupama i njihovim vodjama. Sprega drzave i mafije, koja i u drugim oblastima jednako dobro funkcionise, ovde se najbolje moze videti. Huligani prodaju drogu za svoje gazde, stite ih i uteruju strah svakome ko i pomisli da nesto promeni u ovom „vrzinom kolu.“ Politicari i njihovi kompanjoni sumnjivih biografija kroz klubove isisavaju ogroman novac iz drzavne kase a i enormno zaradjuju na transferima koje, ista ta drzava, slabo i kontrolise. Trenutno SNS i SPS partijski kadrovi vode nase najvece klubove a i Fudbalski savez Srbije. Sve je pocelo oprostom grehova Dzajicu u sred sudskog procesa. I, gle cuda, taj isti Dzajic danas je promoter SNS. Razni Terzici, Covici, Djurici, Vucelici i Vazure vedre i oblace nasim fudbalom. Ljudi sa poternica i ljudi koji imaju brojne krivicne prijave, sasvim su prihvatljivi na celu klubova i nasoj javnosti i drzavnim organima.
Vrhunac je Slavisa Kokeza na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Vucicev telohranitelj i covek prvackog rukopisa. Idealna osoba da se sprovedu grandiozni projekti poput nacionalnog stadiona. Grandiozna je u njima samo mogucnost da se velike kolicine novca neopazeno sliju u privatne dzepove.
Obicnim ljubiteljima fudbala svega je vec odavno dosta. Na stadione ne idu jer nisu spremni da rizikuju svoju i bezbednost svoje dece. Stadioni su postali mesta na kojima se skupljaju iskljucivo huligani i nepopravljivi romantici kojima igrom slucaja jos nije razbijena glava. Pravi ljubitelji fudbala pobegli su u nize lige gde se jos uvek igra srcem i iz zabave. No, i tamo su stigli male Kokeze i mali Terzici. Ostaje nam samo poljance i deca koju jos nisu uspeli u svoje mreze uvuci.
Nema komentara