POSLEDNJI POZDRAV, VERNI DRUZE!
Davno neko pametan rece da treba paziti sta se zeli jer se te zelje mogu i ostvariti. Eto, sada sam bas u takvoj situaciji. Prokukao sam zbog rupe iza Matijevica a sada…Kada je dosao dan… Uopste mi nije svejedno. Predsednik opstine, Milan Bozic, rekao je da se sa saniranjem udarnih rupa krece odmah posle Djurdjevdana. Predsednik je covek od reci i ja nemam ni promil sumnje da ce biti bas tako kako je rekao. Znaci, jos samo danas mozemo uzivati u predivnom pogledu na ovu znamenitost naseg dela grada.
Znam da ce sada mnogi od vas reci da ovaj ne zna ni sam sta hoce, ali pokusajte me razumeti. Jesam ja mesecima kukao sto se nista ne preduzima i sto ova rupa ruzi izgled jedne od centralnih ulica. No, vreme je prolazilo. Svi koji smo upuceni na ovaj kraj poceli smo emotivno da se vezujemo polako. Prestali smo da je zovemo „rupa iza mesare Matijevic.“ Polako je u razgovorima postala „nasa rupa“. Svi smo na nju navikli. Kada se priblizavam autom rupi, deca veselo pljeskaju rucicama. Znaju da sada sledi skok. Iskonska radost. Decu je nemoguce prevariti. Sta sada njima da kazem? Kako da im objasnim? Oni ne pamte grad bez ove znamenitosti. Sta ako saznaju strasnu istinu da je tata saucesnik u njenom uklanjanju? Ne smem ni da pomislim. Znam, mnogi ce reci da ne brinem, da ce za mesecak dana na istom mestu nastati nova rupa. Dzaba. Nista vise nece biti isto niti ce ta nova moci ovu da zameni.
Znam ja da je predsednik rekao i da to mora biti tako. Svestan sam. Samo bih apelovao da to krpljenje rupa bude postepeno. Suptilno. Da ne bude preveliki sok za gradjanstvo, i onako brigama oko Kosova ophrvano. Krpite polako. Nemojte sve odjednom. I molim vas da ne prikazujete fotografije radova. Makar to ne. Zbog dece. Molim i predsednicu Skupstine, Zoricu Mitrovic, da iskoristi svoj neosporni autoritet da utice da ovaj bolni proces prodje sa sto manje dusevnog bola za sve nas. Da deca Djurdjevdan i dalje pamte kao dan kada je Sveti Djordje ubio azdahu a ne dan kada je Milan Bozic nasrnuo na nasu legendarnu udarnu rupu.
1 Komentar
Paaa… pošto smo je prosto zavoleli, mogli bismo i poetičniji naziv da joj damo: recimo…Matijevića bara (kao Obedska ili Carska – okolo se skupljaju ptice i druge živuljke). Pa u udžbenike da uđe…Paaa…ako poraste (a ima šansu), jednoga dana, Matijevića jezero da dobijemo…