PATOKA
Posto sam i dalje pored kazana u kacari, ostajem u temama tim poslom inspirisanim. Ko je pekao rakiju zna sta je patoka. Stavi se dzibra u kazan, lozi se i iz tabarke potece rakija. Na pocetku ima najveci procenat alkohola a kako vreme i kolicina rakije odmicu procenat alkohola je sve manji. Ne samo sto je jacine manje vec je i sve veci procenat metil alkohola, ruznog mirisa i jos ruznijeg ukusa. Da bi rakija bila dobra uzme se samo taj jedan deo. Prestane se peci dalje pre nego sto ta tecnost bogata metil alkoholom, odvratnog ukusa i mirisa, pokvari rakiju. Ta tecnost je u stvari PATOKA. Junakinja danasnje price.
Moze se uzeti kao metafora danasnje Srbije. Kod nas je trenutno na vlasti patoka. Rakiju prosipamo a patoku zadrzavamo i pokusavamo je i svetu i sopstvenom narodu prodati kao najkvalitetnije pice. Prepuna je agresivnih ukusa i mirisa a ne vredi zapravo nista. U stanju je svojim svojstvima da upropasti ogromnu kolicinu dobre rakije. Upravo od nje boli glava i zbog nje se javlja mamurluk sledece jutro. Tako nam je, na zalost, od opstine do drzave. Sve sto valja u bescenje prodadosmo i prosusmo. Vodi nas prosejani sljam koji bi da citavu stvarnost oboji svojom bezvrednoscu. Patokine patoke patoka.
Toliko daleko su otisli da od izbora u jednim Lucanima prave pitanje zivota i smrti. Naseljavaju ovaj mali gradic SNS aktivistima sa strane. Svima koji su protiv prete i zastrasuju ih. Zna beogradska patoka da ako negde bude naceta, kraj je blizu. Zato metode jednog Staljina. Teror nad sopstvenim narodom.
Da li je doslo vreme da odvojimo zito od kukolja? Da ovaj put kukolj bacimo a zito zadrzimo. Da prospemo patoku kako je Bog i rekao.
Nema komentara