PANTLJICARA SA RADNE AKCIJE
Ekipa koja je trenutno na vlasti u Pozegi skup je ljudi bez integriteta. Ljudi kojima je licna korist jedina ideologija. Ljudi ciji obraz moze da istrpi sve. Samo neka neka crkavica iz budzeta kaplje. Oni zaboga moraju. Njihove egzistencije su ugrozene. Ne bi oni,ali su prinudjeni. Povraca mi se vise od njih i njihovog moranja. Normalni ljudi, u nemogucnosti da shvate takvo ponasanje, pronalaze neka opravdanja. Niko nista ne mora. Prosto su u pitanju ljudi bez karaktera i morala. I mi zivimo i gajimo decu a nismo prikaceni na budzet i ne pijemo krv ovom narodu kao pijavice. Ne vozimo sluzbene automobile. Kada ogladnimo rucak sebi i deci platimo. Ne hranimo se kroz stavku reprezentacije iz opstinskog budzeta i ne nosimo obroke od narodnih para kuci.
U toj sviti moralnih nakaza izdvaja se jedan covek. Pantljicara sa radne akcije. Parazit svih sistema koji u zivotu nije nikada radio nista. Veliki ljubitelj Tita, jos veci Milosevica, posveceni dupelizac Tadica i opstinske vlasti DS u Pozegi… Najveci ljubitelj Vucica, Zorice i Bozica trenutno. Jedina pojava odvratnija od preletaca iz stranke u stranku su mi „prtincipijelni“ koji su u istoj stranci,ali njihova stranka cela menja misljenje i stalno je oko panja na kom se pecenje sece.
Karijeru uspesnog neradnika zapoceo je na Titovim radnim akcijama. Kao posveceni komunista i poslusnik uvek je nosao nekakve fascikle i uvek je bio brigadir. Covek bez obrazovanja ceo zivot je proveo na nekakvim funkcijicama na koje se dolazilo poslusnistvom. Tako je nastavio sve do danas. Zahvaljujuci politickoj podobnosti samo promenio je nekoliko funkcija i naprimao se plata. Danas bez trunke stida lopovima naziva ljude sa kojima je do juce radio.
Vrhunac njegove jajarske karijere dogodio se juce. Posle toga nema ni dalje ni vise. Nezadovoljni gradjani juce udjose u opstinu Pozega da izraze svoj protest zbog pokusaja vlasti da stanovnicima ovog grada otme 12 miliona dinara. Naidjose gradjani na batinase iza kojih se opstinska skupstina sakrila juce. Medju okupljenim narodom bio je i borac iz ratova devedesetih. Covek koji je bio ranjen noseci uniformu i braneci zastavu ove zemlje. Revoltiran u jednom trenutku je uzviknuo ;“Je li vas sramota da narodnim parama placate privatno obezbedjenje a Udruzenje ratnih vojnih invalida 4 meseca nema struju.“ Na to je Pantljicara sa sprata dobacio “ zasto nisi platio struju?“ Ovo udruzenje nema struju 4 meseca iako ne duguje ni jedan jedini dinar. I odlicno to Pantljicara zna jer je struja i iskljucena jer njegova partija nije platila svoj deo racuna.
Odsustvo bilo kakvog morala… Nema postovanja ni prema coveku koji je u tim ratovima ranjen, ni prema coveku koji je zbog rata u koji su ga gurnuli on i njemu slicni ostao bez sina. Sve ljudsko je nestalo. Ostala je samo beskrajna glad. Glad za jos kojim danom na funkciji na kojoj se siri sa kupljenom diplomom. Jos malo i nikad vise.
Nema komentara