Muka (poslednji deo)-Ilija M. Popović – Pop

Sve je odradila jako brzo i požurila u kupatilo da se istušira pa u sobu još brže da se presvuče i stigne nekako na autobus. Pokupila je iz ormara sa skrovitog mesta malo ušteđevine koju je godinama po malo ostavljala od predaje mleka, jaja i još po nečega. Nikada joj niko nije branio da potroši na sebe bilo koliko, ali je ona opet kao i većina žena, volela da ima svoj štek. Da joj se nađe.

Pre nego krenu ka putu na autobusko stajalište krenu preko livade da pogleda gde je on i ako je kako je pretpostavljala kod svoga panja, da mu se bar javi i zamoli ga da se pobrine oko poslova dok se ona ne vrati. Podje do brežuljka i još iz daleka joj se učini da neko leži na sred livade. Srce poče jako da joj udara i ona ubrza korak i gotovo trčeći dođe do tela koje je ležalo u travi. Stala ja kao ukopana kada je stigla do njega. On je ležao nepomično a kutija sa duvanom bila je prosuta ispred njega i vetar je polako rasturao i nosio deo po deo prosutih papirića. Zakuka iz sveg glasa i pade na kolena pored njega. Prevrnu ga na leđa i poturi njegovi glavu na svoje krilo. Ljubila ga je po čelu i obrazima, trljala po rukama i grudima, molila ga da je pogleda i da se sa njom ne šali na ovakav način ali on nije mogao da joj odgovori. Bio je već dugo tu i bio je jako hladan. Očigledno da njegovo srce nije moglo da izdrži svu ovu muku koja se proteklih meseci nadvila nad njim i nad celom porodicom. Pao je na sred livade pokušavajući da smota još jednu cigaretu ne stigavši ni do svoga panja.

Drhtavim rukama ona uze telefon iz džepa, pozva kuma da dođe što pre i konfuzno mu ispriča da se boji da se pred njom nalazi beživotno telo njenog supruga. Podiže glavu, pogleda ka nebu i uz krik jedva izgovori: „Zašto…zašto baš sada?“ Počela je nekontrolisano da drhti i nesvesno da ga pokriva sa svojim kaputom kada se niz livadu trčećim korakom pojaviše kum i kuma sa svojim sinom. Kuma je pridiže a kum proveri telo i zaključi da on ne daje znake života. Navuče mu preko glave njen kaput i reče im da sada moraju pozvati nekog lekara i policiju a da je najbolje da svi osim njega odu kući. Dve žene se uputiše uz livadu jecajući a on sa sinom osta da pozovu nadležne.
Policija sa lekarom je došla relativno brzo. Konstatovali su smrt a uto se sakupio i sav komšiluk. Muškarci uzeše telo i odneše ga u kuću. Samo što su ušli pojavi se i sin jer mu je neko javio i plačući prvo je potrčao ka majci a onda ode u sobu da vidi i svoga oca. Poče da ga miluje po kosi bez reči. Suze nije mogao da zaustavi.

Kao što to obično u selu i biva, svako od rodbine, komšija i prijatelja je znao šta treba u ovakvim trenucima raditi i uz pomoć svih njih sahrana je uz veliki broj meštana obavljena.

Sin je morao i pored velike žalosti i obaveza izvesti svoju ženu i sina iz bolnice, a majka je da ne bi ostala sama u kući pošla sa njim. Zatvorili su prozore, zaključali vrata i majka je sela u auto jecajući. Polako izađoše iz dvorišta. Ona se okrenu i sa suzama u očima pogleda svoj dom. Usput je posle dugog ćutanja napomenuo da će se ovih dana sa njom dogovoriti kako i na koji način da se proda ono stoke koja je ostala jer ona to više bez nečije pomoći nije mogla održavati i šta i kako sa ostalim delom imanja valja činiti. Ona je ćutala. Više joj ništa nije bilo važno.

Još jedno seosko imanje će biti ugašeno i zrarašće u korov a deca će bez vidne perspekrive prividno uživati u iznajmljenom stanu u gradu!!!

KRAJ.