Muka (osmi deo)-Ilija M. Popović – Pop

Spremili su se, utovarili jaja, meso, sir i kamak što im je majka spremila, poljubiše se sa njom i žurno sedoše u pežoa 3008 koji su za velike novce kupili pre samo par meseci. Majka je nepomično ostala da gleda za nima još dugo nakon što su izašli iz dvorišta, a onda je sklopljenih ruku i pognute glave ušla u praznu kuću. Pospremila je sto, oprala sudove i sela pored štoreta. Od kada se rodila nije osećala veću tugu nego sada. Mutilo joj se u glavi i očima a ruke su nekontrolisano počele da joj drhte. Pokušala je da ustane ali nije mogla. Činilo joj se da je sva snaga koju je imala ovog trenutka napustila i ona se sa velikom mukom vrati na malu hoklicu pored šporeta. Bodrila je sebe da izdrži i da razmišlja pozitivno, ali i pored velike razboritosti i jake volje koju je posedovala, to nije bilo lako učiniti. Ostajala je i ranije sama u kući kada su deca negde odlazila i kada je suprug bio odsutan, ali ovo sada nije isto. Ovo sada je praznina koja se ne može popuniti ni na koji način. Kuća je bila puna, ali u njoj nije bilo ničega. Ovo je praznina i prostora i duše.

Trže je snažna grmljavina spolja. Celaog jutra a i posle podne sivi oblaci sudarahu se među sobom dok ih je vetar terao prema selu najavljujući nevreme. Najzad, pljusak se sruči u mlazevima udarajući o kapke i zidove kuće. Staza ispred se pretvori u klizavo blato. Na trenutak začu udaranje nogu ispred vrata. Otvori ih i vide supruga kako psujući stresa sa sebe višak vode udarajući jednom pa drugom nogom o pločice na terasi. Ni jedan jedini delić na njemu nije bio suv. Pomože mu da se izuje, skine mokru garderobu, dodade mu suv peškir da se obriše i otrča do sobe da mu donese suvu preobuku. Pomagala mu je da se presvuče i brisala ga peškirom dok je on psovao i vreme i selo i život i sve oko njega. Mirisao je na rakiju. I ako je nikada nije udario znao je često da galami a ona je, kao i uvek, pa i sada, u takvim trenucima pokušavala da ga nežnim dodirima smiri ćuteći u isto vreme. „Ovo dvoje su otišli?“ zapita. „Verovatno si im spremila da ponesu da nije moglo stati u gepek. Zato su i došli.“ Nisu zato.“ odgovori. „Došli su da nas vide i da porazgovaraju. Ona će se uskoro poroditi. Moramo im pomoći. Naša su deca.“ On je prekorno pogleda i po običaju odmahnu rukom. „Ti pomaži ako hoćeš a ako žele moju pomoć moraju doći kući.“ Sede u svoju fotelju, izvadi kutiju sa duvanom i krenu poznatim ritualom da savija i pali cigaretu. Kiša napolju nije prestajala.

Majka izađe, prebaci preko ramena kišnu kabanicu i pretrča do štale da obavi poslove koji su čekali. Mislila je da će i on doći za njom da joj pomogne jer su to kao i uvek zajedno radili, no njega nije bilo. Uradila je sve sama i jedva unela kante da bi procedila i uzvarila mleko. Obično joj nije davao da radi teške poslove i da nosi previše, ali ovo veče se nije ni okrenuo kada je ušla. Pušio je i gledao ispred sebe kao da je hipnotisan a oko njega je bio gust oblak od dima. Pogledala je prema njemu i bilo joj je jasno da on trenutno mislima nije ovde i odlučila da ga ništa ne pita. Sve je uradila sama, spremila večeru , postavila i pozvala ga da jedu. „Nisam gladan“ rekao je kratko i izašao na terasu. Seo je na jednu od pletenih stolica i gledao u kišu. Ona je izašla za njim, noseći ćebe da ga sa njim ogrne jer se temperatura počela spuštati i nije ni malo bilo prijatno za sedenja napolju. Stavila mu je ćebe preko ramena i leđa i ponovo se vratila u kuću. Ništa mu nije govorila a ni on njoj. Jedino što je sigurno znala bilo je da dolaze teški dani i za nju i za njega. Za njega posebno jer sve ovo što se događa oko njih slamalo ga je više nego što je ona mogla zamisliti. Nikada, od kako se znaju i od kada je u ovu kuću došla, nije ga videla ovakvog. Bio je poznat kao čovek koji voli društvo, čovek koji voli da povede kolo, da sedne sa ljudima da popriča, našali se. Uvek je bio pokretač mnogih stvari koje su donosile napredak selu i prvi kada je trebalo nekome priteći u pomoć, bilo da se radi o fizičkoj ili materijalnoj pomoći. Poznat kao veseljak i uvek vedar i nasmejan. Ovo kakvog ga ona vidi ovih par sedmica od kako su deca otišla nije bio on. Ako nešto ne uspe da uradi neće se dobro završiti ni po njega a ni po nju. A šta da uradi nije znala, no nešto će morati.

nastaviće se…