Muka (drugi deo)-Ilija M. Popović – Pop
Sin se nakašlja, pogleda u suprugu koja je gledala ispred sebe okrećući jednom rukom polupraznu čašu, otpi malo vina i reče odlučno i glasno: „ Nas dvoje smo odlučili da se preselimo i živimo u gradu.“
U kući zavlada tajac. Moglo se čuti disanje svakog od njih. Ova vest kojoj se ni otac ni majka nisu nadali odjeknula je kao grom kroz kuhinju u kojoj su sedeli. Otac ustade sa stolice i priđe sudoperi. Pusti vodu i držeći se jednom rukom za obod drugu poturi pod mlaz i umi se po licu, čelu i vratu. Bio je bled kao krpa. Majka pritrča da ga pridrži jer ga nikada nije videla ovakvog ali joj on rukom pokaza da mu je dobro i da će sesti nazad u fotelju.
Sve ove godine hvalio se da njegova familija nikada nije i neće napuštati ognjište kao što to većina mladih u poslednjih nekoliko godina radi. Tvrdio je, kako će, eto, njegov sin kao i svi pre njega iz te kuće, uspeti da pokaže i dokaže da se na selu i od sela može živeti, kako će tome učiti i svoje unuke i kako to zavisi od vaspitanja, ljubavi i velike sloge koja da bi se tako nešto moglo dogoditi mora vladati u porodici. Bio je pošten i radan čovek. Nikada se nije hvalio a da za to nije imao dobar razlog. Bio je ubeđen da je to što govori istina i on u nju nikada nije sumnjao.
A evo večeras su se svi njegovi snovi srušili posle samo jedne izgovorene rečenice. I to izgovorene od koga? Od jedinca u kojeg je polagao sve nade i pred kojim je bila budućnost i kuće i imanja i kompletne porodice. Gledao je u njega, pa u snahu, pa u svoju suprugu, ali na njihovim licima nije mogao naći odgovor. U grudima je osećao oštar bol koji se širio ka ramenima. Nestajalo mu je vazduha a sa čela su počele da se slivaju krupne kapi znoja. Uze krpu sa stola, obrisa lice i vrat pa otpi malo vina iz čaše koja je stajala ispred njega. Ponovo se zagleda u sina i konačno, jedva, promuklim glasom zapita: “Zašto deco ako Boga znate?”
Majka nije mogla da se pomeri. Stajala je ispred sudopere držeći se za nju sa obe ruke. Pa sve im je udovoljavala. Nikada nije povisila ton ili uradila nešto loše po njih. I kada se ni ona ni otac nisu slagali sa predlozima na kraju je prva popuštala i stajala na njihovu stranu. Njena svekrva je bila dobra prema njoj pa je zapamtivši to, ona htela da svojoj snahi bude još bolja. I bila je takva. Ponašala se prema njoj kao prema rođenom detetu. Razmišlja i ne može joj na pamet pasti ama baš ni jedna stvar zbog koje bi ovo dvoje želeli da ih napuste i ostave ih same. Nije se mogla setiti ničega. Ako iko prema nekome može biti dobar, onda su to bili njih dvoje prema njima. Prema svom sinu celog života a prema snahi od kako je došla. Ne, ne, nisu oni uradili ništa. Pa zašto onda oni hoće da idu? “Zašto?” ote joj se iz grla i ona to izgovori glasno, gotovo pretećim glasom.
U vazduhu se osećala napetost koja je svakog trenutka mogla pući i dovesti do velike svađe, koju u ovoj kući niko od prisutnih ne pamti a koju niko od njih nije ni želeo. Nikada se ovde nije svađalo. Dolazilo je naravno do neslaganja i sitnih rasprava naročito oko načina na koji se ulagao novac za unapređenje života na selu. Mladi su hteli da se sa najnovijom tehnologijom olakša način rada i samog života, a stariji su mislili da je takva vrsta ulaganja bacanje novca, ali su sve rasprave te vrste završavale tako što su otac i majka popuštali i omogućavali im da svoje ideje sprovedu u delo. Dake, sve što se radilo je bilo u korist njih i za njih, tako da ovoga trenutka roditeljima nije bilo jasno zašto sada sve što se postiglo oni žele da napuste.
nastaviće se…
1 Komentar
Када прочитам наслов, прво што помислим то је брашно у воденици! ,,Мука,, је једна од речи којим се називао ,,ушур,,илити ,,ујам,, воденичарска накнада за услугу, за мељавину! Толико тога може да каже и да опише ,,мука,, када је брашно било као злато!