MOJ MILANE, BUDIMKO SA GRANE…

Fabrika municije Sevarice bese kec iz rukava kojim je Milan Bozic i njegov SNS dobio poslednje izbore u Pozegi. Ispricase narodu bajke o ogromnoj fabrici koja ce zaposliti sve nezaposlene Pozezane a, Boga mi, bice potrebe da se radna snaga dovodi i sa strane. Bez obzira sto je privatna firma u pitanju otvorise u opstini kancelariju u kojoj je  gospodin Miljko Kragovic upisivao radnike za rad u Sevaricama. Sa preciziranim rokovima kada pocinje obuka i koja je dinamika prijema radnika. Ne bi se tog scenarija postidela ni neka bolja crnohumorna serija. Narod u redovima ceka da se upise na spisak zainteresovanih za posao u fabrici od koje u tom momentu postoji samo Bozicevo i Kragovicevo obecanje. Znam i neke koji dadose otkaz u hladnjaci ocekujuci pocetak obuke. Jer su bili pri vrhu spiska. Pobogu, pa ne bi predsednik opstine, javno, na televiziji lagao. A voli Srbin drzavne jasle i tu namensku industriju. Jest da se popije tableta svako jutro pre ulaska u pogon, jest da malo malo pa neko odleti u vazduh, ali penziono, zdravstveno i plata su redovni. Plus beneficirani radni staz. Ako pocnes na vreme u penziju ides sa 50 godina kao policajac. San svakog Srbina. Dodje i predsednik Vucic da licno udari pecat na prevaru decenije u Pozegi. Obidje gradiliste… Padose fotografije sa Zoranom i svih 6 radnika i iznajmljenim bagerom za tu priliku. Bese to signal narodu da pohrli na biralista i zaokruzi SNS Bozicevu i Kragovicevu macku u dzaku.

Kragovic u medjuvremenu izgubi interesovanje za municiju i zaljubi se u literaturu. Shodno tome postade direktor biblioteke. Gradjani sa spiska potegose veze i ko imade srece vrati se u hladnjacu. Ima ih nekoliko koji jos nisu ukapirali pa se jos uvek nadaju. Sledeci izbori se blize. Treba SNS da izmisli nove Sevarice. Pozezani pamte kao zlatne ribice pa nece biti nikakvo cudo da ih jos tri puta izvozaju na istu foru. Razmisljao je dugo trust pozeskih SNS mozgova koju udicu sada baciti. Valjalo bi da bude neka na koju trzaju i ovi iz grada i oni sa sela. Najbolje resenje je obicno pred nosom i treba ga samo uzeti. U ovom slucaju ubrati direktno sa grane. BUDIMKA. Mitsko bice-firma za sve Pozezane. Svi znaju kakav je bio gulas iz Budimke i kakav je bio sok od jabuke. Fruktal je, u stvari, samo pakovao sokove iz Budimke. Da ih pitas sada kako im se zvao pradeda sa majcine strane, pola njih ne zna. Ali marmelade iz Budimke svi se secaju.

To je ta udica, shvati pozeski SNS. Ozivljavanje i sela i grada. Ovu pricu ima da progutaju sto posto. Osmislise „Jabuka fest“ u gradu bez jabuka. Pojavi se pomocnik zamenika sekretara u ministarstvu poljoprivrede i cvrsto obeca kako ce u narednih nekoliko meseci  Budimka da ozivi i pokrene proizvodnju. Nece tu niko glavu ukljucivati da razmisli koliko su stari ti pogoni u Budimci. Svi ce se praviti da tu nije ruinirano sve sto je moglo. Niko nece potezati pitanje restitucije i cinjenice da je zemljiste na kome je Budimka izgradjena od naroda oteto. Na primer, 21 ar od mog tasta. Sve to nema nikakve veze. Proizvodnju niko i ne namerava pokretati. Bice to zvaka za narednih godinu dve. Da ovi sto nisu prosli obuku za rad u fabrici municije ne prodju obuku za rad na marmeladama. Jedino za Milana Bozica i Kragovica ne brinem. Ovi ostali da ne napustaju hladnjace dok ne pojedu makar jedan gulas iz te nove Budimke.