KLUPA NA KRAJU GRADA – poglavlje I (prvi deo)
Protegao se u postelji i pogledao kroz prozor koji je toga jutra bio otvoren. Da, samo nedeljom je mogao držati otvoren prozor jer ćevabdžinica samo taj dan u sedmici nije radila. Neneviknut na tišinu, podiže glavu, oslušnu te uze ručni sat koji je gotovo uvek stajao na malenoj vitrini pored kreveta. Bilo je negde ispred osam i još niko nije stigao u diskont pića ispod njegovog prozora i zato on još uvek nije čuo istovaranje gajbi i slaganje flaša. Na velikom kestenu pored čula se gugutka koja se oglašavala toliko precizno da se po njoj mogla naviti štoperica. Sve je govorilo o još jednom lepom i sunčanom aprilskom danu. Ali ipak znao je jedno: ne valja tako odmah osećati radost. Tome ga naučio život. Setio se jedne šale koju je negde pročitao: „Ustani, ovaj dan se ne može pokvariti sam od sebe!“ Nasmeja se glasno, ustade i zapalivši cigaretu krenu ka kupatilu.
Voleo je da tom jutrarnjem uživanju rastajanja sa jučerašnjom hranom doda još jedno uživanje koje je jako voleo – cigaretu.
Umio se i onako lenjo gedajući svoj lik u ogledalu, trljao rukom bradu, razmišljajući o tome da li da se obrije ili ne. „Ma pusti, nedelja je, ne moram„ zaključio je i vratio se u svoju sobu. Raspremi krevet i spakova uredno posteljinu na za to predviđeno mesto u plakaru kad začu automobil koji se zaustavi ispod prozora. Uz tresak vrata na autu iz njega se čula ona najgora vrsta turbo folka pojačana „do daske“ i on pođe prema prozoru da vidi o čem je reč. „Eto ti i nedelje, i lepog vremena i tišine“ pomisli. Pepeo od cigarete mu pade preko tepiha i on opsova. Pogleda kroz prozor ali u tom trenutku vozač automobila ponovo zalupi vrata i uz škripu točkova napusti parking. Očigledano je hteo nešto da pazari u diskontu a onda video da je ovaj zatvoren.
Opet je oko njega bila tišina i on je pokušao da se ponovo na nju navikne izašavši na terasu svoga stana koji se nalazio na zadnjem spratu i gledao na dvorište zgrade. Ponovo začu gugutku i potraži je pogledom. „Gotovo je sa zimom, čim se jutrom oglašava gugutka“ priseti se reči koje mu je govorio deda. Ovo nedeljno buđenje nije bilo ni nalik na ona ranija buđenja, mamurna i napunjena nekontrolisanim besom kada je skakao uz postelje pokrivajući uši jorganom i jastukom da bi se bar na trenutak spasao od bujice zvukova koja je kuljala u ulici ispod njegovog prozora i kroz stepenište zgrade. Danas je sve bilo drugačije.
Krenu ka daljinskom da uključi TV ali brzo odusta od toga. Zašto bi kvario ovako lepo jutro temama koje bi čuo preko malog ekrana. I onako je napamet znao šta su preko televizije i štampe prežvakavali zadnjih nekoliko meseci, a od toga mu je bilo muka, tako da će ovo jutro priuštiti sebi da bar na trenutak zamisli da je oko njega sve u redu i da mu ovako lep dan ne može pokvariti ama baš ništa. Sačekaće još malo pa će po ustaljenom običaju okrenuti par brojeva telefona i otići da se sa prijateljima nađe na uobičajenoj nedeljnoj kafi i čašici dobrog razgovora.
nastaviće se…
Nema komentara