GDE JE 150 MILIONA?

U subotu 29. 12. 2018. godine u Pozegi je u organizaciji Inicijative za Pozegu odrzana protestna setnja kojom su okupljeni gradjani izrazili svoje nezadovoljstvo. Pre svega poslednjim potezima opstinske vlasti, ali i stanjem u drustvu uopste. Jos se cestito ni razisao narod sa centra nije a na mrezi se pojavilo saopstenje Opstinskog odbora SNS. Kao da ga je neko, ne daj Boze, pisao sa terase koja gleda na centar. Taman toliko je i pismeno. U pitanju je niz lazi, kao i obicno u saopstenjima SNS. Navedeno je da je broj huligana bio 30. Svako koga zanima moze prebrojati setace jer snimak setnje je dostupan na stranici i sajtu Inicijative. Bilo je prisutno vise od 150 ljudi. Ovakvim brojanjem ucinice da nas sledeci put bude jos vise. Bas kao ministar policije sto pomaze beogradskom protestu. Sledeca laz je o nekoj razbijenoj kucici za pse. To prosto nije istina. Zamera se jos bacanje petardi i uzvikivanje nepristojnih parola na racun celnih ljudi opstine. Gospodo iz SNS uzvikivanje parola nije zabranjeno. Ne vidim ista strasno u povicima „Bozicu, lopove!“ Tri dana posle izvestaja Drzavne revizorske institucije, u kojem se navodi da je opstinska vlast na celu sa tim istim Bozicem, nezakonito potrosila petinu budzeta. Deluje sasvim razumno. Gradjani imaju pravo da na mirnim demonstracijama iznesu svoje neslaganje i da brane svoja prava. Jedina istina u saopstenju SNS su petarde. To je propust nas kao organizatora i nasa sramota koju na sledecem protestu ne smemo ponoviti. Nemam problem da priznam gresku

Problem i u Pozegi i u Srbiji je tendencija da se svako misljenje suprotno vladajucem proglasi neprijateljstvom protiv drzave i grada. Najgrubljom diskvalifikacijom neistomisljenika medijski mrak postaje sve crnji. Novinari koji su bili svetla tacka u medijskom mraku postaju mete napada i svesno se gasi i taj tracak svetlosti. Falsifikovana stvarnost proglasava se realnoscu. Nismo daleko od 10. maja 1933. kada je ogromna lomaca upaljena na trgu u Berlinu i kada je spaljeno oko 20 hiljada knjiga. Gorela su tada dela Frojda, Mana, Hemingveja, Kafke, Ajnstajna i i vise od 70 drugih simbola svetske kulture. Sve ono sto nije bilo u skladu sa ideologijom PARTIJE. Prorocanske reci nemackog pesnika Hajnrika Hajnea dobile su, na zalost potvrdu:“ Tamo gde se spaljuju knjige bice spaljivani i ljudi.“ Zajedno sa knjigama izgoreo je i poslednji tracak razuma.

Poredjenje po mom misljenju, nije uopste prejako. Ljudi koji sa drustvenih mreza pljuju komsije i nazivaju ih Albancima, samo za to sto ne misle kako je PARTIJA odlucila da se mora misliti, bez trunke grize savesti bi i streljali sutra da PARTIJA tako odluci i podeli oruzje. Zato je nasa sveta duznost da ovom zlu „stanemo nogom za vrat“dok se nije sasvim otrglo kontroli.