DVA SMO CVETA RAZLICITA

Velika prasina se ovih dana digla oko dva cveta. Prvo je Nemanja Matic uzburkao i britansku i srpsku javnost svojom odlukom da odbije da na dres stavi cvet maka. Simbol kojim se posta odaje Britancima poginulim u Prvom svetskom ratu. Maticevo objasnjenje bilo je da je cvet prethodnih godina nosio a ove godine ne zeli jer je to sada simbol kojim se odaje pocast svim britanskim vojnicima poginulim u ratovima. Britanija je bombardovala Srbiju 1999. godine. Ne zeli da odaje pocast ljudima koji su bombardovali njegovo selo dok je bio dete.

Nekoliko dana posle toga potpuno drugacija situacija. I Srbija ima svoj cvet koji je simbol postradalih srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu. U pitanju je Natalijina ramonda. Fudbaleri Crvene Zvezde dobili su pre utakmice sa Liverpulom odobrenje UEFE da na svojim dresovima nose ovaj simbol. Gostujuci fudbaleri nisu imali tu obavezu. Nemacki trener Jirgen Klop odusevio je ovdasnju javnost jer je na teren izasao bas sa Natalijinom ramondom. Nemac. Protiv Nemaca smo se borili u tom Prvom svetskom ratu.

Nemanju Matica ne mogu da osudjujem jer je bezbroj puta dokazao da je cista dusa. Toliko pomaze svom rodnom mestu da je to vredno svake hvale. U humanitarnim akcijama obavezno je ucesnik,. Potpuno nesebican. Covek za primer svim onima koji imaju mnogo i to sebicno cuvaju. Od ta dva pogleda na svet i zivot Klopov mi je mnogo blizi. Ono sto mi ovde tesko shvatamo je cinjenica da je neprijatelj neprijatelj samo dok je ziv. Kada ga ubijes postaje les koji je dostojan tretmana kakav imaju posmrtni ostaci ljudskog bica.

„Vojnici, vi ne polazite ni na Italijanski, ni na Ruski, ni na Francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog i oštrog. Vi polazite na Srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji iznad svega voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe slavne nemačke armije.” Ovim recima obratio se svojoj vojsci nemacki general August fon Makenzen pred napad na Beograd i Srbiju. Njegovo divljenje prema hrabrom neprijatelju posle bitke za Beograd bilo je jos i vece. Zaprepascen hrabroscu i otporom koji su mu branioci Beograda pruzili ucinio je nesto posve neuobicajeno. Naredio je da se poginuli srpski vojnici pokopaju u centralnom delu nemackog vojnog groblja na Banovom Brdu. Po njegovom naredjenju podignut im je spomenik u vidu jednostavnog kamenog bloka. Na njemu pise na srpskom i nemackom: “ Ovde pocivaju srpski junaci 1915.godine“. Jedinstven spomenik neprijatelju.

Vise sam pobornik tog viteskog pogleda na svet. Nemanji zbog gore navedenog ne zameram nista, ali da sam se nasao u njegovoj situaciji nosio bih taj cvet maka na dresu. Odao bih postu ljudskim bicima koja su zivote  izgubila u igrama politicke  i finansijske elite svih naroda. Svako od nas moze se naci na njihovom mestu.