Da l’ da padnem ili da izdržim zbog sardine
Odrastao sam kao jedinac iako imam sestru skoro 14 godina stariju. Bez obzira sto smo rodjeni brat i sestra nekako smo se mimoisli. Oboje smo odrasli sami. Taman kada sam malo porastao ona se udala
Interesantno mi je kako secanja pokrenu neki mirisi, ukusi,sunce na kozi… Najvise mirisi. Od momenta kada moje secanje pocinje, uredno i redovno su me vodili na pricesce. Jednom godisnje i to obicno na Preobrazenje. Malo je specifican odnos moje majke prema veri. Zeli biti veliki vernik i zaista se trudi, ali ja sam duboko uveren da debelo masi sustinu. Fokusirana je na formu do detalja. “ Ne valja ovo, ne valja ono…“ Sva je u grcu da nesto pogresi. Moje poimanje je potpuno drugacije. Njenu veru vidim kao sujeverje. No, sta je tu je.
Sa nekih 5 godina, uredno sam isao na to preobrazenjsko pricesce. Lepo se doteramo, poranimo i krenemo. Peske,naravno. Sa mog brda do nase crkve u Zaselju ima dobrih 3-4 kilometra. Pre pricesca niti se jede niti se pije. Stizali smo uvek pre pocetka liturgije. To sto sam imao 5 godina i nije bio neki izgovor kod moje majke. Mora to sve uredno da se odslusa u komadu. Em mali, em pesacio, em gladan i zedan. Nikad proci, Boze nam oprosti. Sve se nadam sad ce kraj kad pop za trenutak zacuti,ali uzalud.Previse je to bilo za moje decje strpljenje. Svaki put sam pomislio da cu se srusiti,ali , za divno cudo, nikad nisam. Nekako bih izgurao do samog kraja liturgije i samog cina pricesca. Za Preobrazenje se pored nafore dobijalo i po zrno grozdja. Deluje nebitno,ali mislim da nista sladje do dana danasnjeg pojeo nisam.
E, tada bi nastupio nas mali preobrazenski ritual. Preko puta crkve u Zaselju nalazila se neka livada gde je, pre epohe ovih savremenih „jada“, odrzavan vasar. Prvo bi otisli do „zadruge“ i kupili sardine i hleb pa bi posedali na tu livadu. Od kuce smo poneli “ jabucaru“ i „pirincaru“ za koju je majka i dan danas osobiti majstor. Jao te gozbe. Samo malo dete moze tako da ogladni. Sardine, pite, sokic… Sunce vec ogrejalo. Nekadasnje blago sunce. Ne ovo danasnje koje przi. Ja sam bio zadovoljan jer je konacno sve gotovo. Majka jer se nisam onesvestio.
Sad nam je ostala jos samo jedna sitnica. Onih 3-4 kilometra,ali ovaj put uzbrdo. Sto bi danasnji meteorolozi rekli subjektivni osecaj je bio 10 kilometara. Decje nogice i decji koraci su bas mali. Jedino vreme ucini svoje i ova secanja iz detinjstva prekrije nekom setnom patinom. A danasnje sardine stvarno nisu ni prici.
Nema komentara