TRAUMO, IME TI JE SVETLANA
Teorija zavere je zaista mnogo. Pocev od beskrajno glupih pa sve do onih koje itekako imaju smisla. Ove beskrajno glupe se i forsiraju iz razloga da zajedno sa njima potonu i mnoge istine. Jedna od tih istina podvedenih pod teoriju zavere je i prica o ogromnom uticaju koji ima farmaceutska mafija na nase zivote danas. Rastajem se sa dusom ovih dana, pa nije ni cudo otkud mi bas ova tema u glavi.
Setih se detinjstva. Kao dete sam bio bas bolesljiv. Do sedme godine primio sam stotine injekcija. Svaki cas bih se razboleo. Kao da sad vidim pokojnog doktora Pera. Kako krocim u ordinaciju stizala je presuda. „Sedam.“ „Jedanaest“. Jebote, jedanaest penicilina za obicnu prehladu. Kao da sam dosao sa sifilisom. Joj tih muka, mila majko. Puno toga je zavisilo od medicinske sestre. Neka je imala laku ruku pa se bol i dao podneti. Pamtim jednu Svetlanu. Starija zena, pred penzijom bese tada. Kad mi ona zapadne, bolje da su me pred streljacki stroj izveli. Taj bol ja vam ne mogu opisati. Dan danas ga pamtim. Na koju foru ni sam ne znam. Ista igla, isti spric, isti penicilin… Kad je Svetlana u smeni pola Pozege hramlje.
Vremenom se, logicno javio otpor tom evidentnom nasilju. Bilo je tu scena kojih se ni Vudi Alen ne bi postideo. Troje me drzi i govore mi da se opustim. Kako da se opustim kad vidim Svetlanu kako priprema injekciju. Krene prema meni a ja kukam da sacekaju malo. Pita doktor Pero sta trebamo sacekati. „Samo malo da prikupim snage“. Njima smesno. Logicno. Nije njihovo dupe dato na milost i nemilost Svetlani. Legendarna je scena kada sam jednom prilikom cuo presudu. „Devet“. Brzinom munje klisnuo sam na vrata i uhvatili su me tek kod nekadasnje prodavnice „Sport“.
Otpor su mi slomili tako sto me od tada po injekciju vodio iskljucivo rodjak koga sam se plasio. Bio sam miran i jos sam sebe tesio kako taj dan i nije bilo tako strasno. Sve to se izdesavalo do 7. godine. Sledecu injekciju primio sam tek u vojsci sa 26 godina.
Sada dosla neka druga vremena. Antibiotik mozes dobiti jedino u trenutku kada se pocinjes sa dusom rastajati. Lakse je kupiti heroin nego antibiotik. Sto bi Micko Ljubicic rekao, pored recepta potrebne su i dve slike sa vencanja. Jedna sa kumovima jedna bez kumova. Sada je aktuelan inhalator. Dragi buduci roditelji, i ne pomisljajte da pravite dete dok ne kupite prvo inhalator.
Zajebanciju na stranu, tu nesto debelo nije ok. Niti verujem da su tadasnji doktori bili umobolni niti mislim da su ovi sada. Na nekom visokom nivou medicinske zastite odredi se pravac i doktori se u skladu sa tim ponasaju. Istina je verovatno negde na sredini. Cinjenica je da je pronalazak i upotreba antibiotika promenio planetu. Zivotni vek se produzio i prestalo se umirati od banalnih infekcija. Cinjenica je, takodje, da trendove diktiraju velike farmaceutske kuce jer su zarade koje ostvaruju enormne. Mi smo, kao i uvek, tu da trpimo sta nas je snaslo.
3 Komentari
Mislim da je bilo“čekaj malo da skupim hrabrosti“.Bio si zaista poseban kad si bio mali😄
I danas je poseban, a hrabrost je akumulirana u detinjstvu.
Hvala Radojko što si me podsetio!Svetla tačka našeg dispanzera u to vreme bili su Dr. Ibrahim i sestra Buba,sušta suprotnost Peru i Ceci.