VELIKI BLEK I DUHOVI PROSLOSTI 13. DEO-SLOBODAN BRANKOV

KOZE, KONJI I MAGARCI

Iako veoma nadarena za glumu Mala Sapa je vrlo brzo shvatila da to uopste nije naivan posao. Trebalo je sve pripremiti, od svetla, pozornice, kostima, prodaje karata… I to nije sve! Treba odabrati pravi komad za pravu publiku, pa sve onda to lepo spakovati u dobru pozorisnu predstavu. Ne bi to ni priblizno bilo tesko kao sto jeste da nema teksta. To je bio pravi problem. Nikako Maloj Sapi nije ulazilo u glavu to obimno gradivo. Uzalud je bilo i to sto bi joj Veliki Blek suflirao iza zavese. Tekst se jednostavno nije dao nauciti. Noci provedene pred ogledalom uz sate i sate vezbe, namestanja grimase za svaku izgovorenu rec, davale su slabe rezultate. Nece, pa nece. Cak i kada bi pomislila da je jedan tekst savladala, ozarena bi izasla na scenu i tu bi nastao kolaps. Izlazile su reci ali, nekako nesuvislo i bez ikakvog znacenja. Komedija bi zvucala kao drama, drama kao komedija. Publika je padala u trans od smeha kad god bi Mala Sapa stupila na scenu.Cak i pre nego sto bi ista progovorila. Veliki Blek je svojom pojavom na predstavama donekle ublazavo fijasko, Traperi su iz postovanja prema njemu suzdrzavali smeh, drvosece donekle, ali indijance niko nije mogao obuzdati. Nisu propustali nijednu predstavu. Cak su i decu dovodili. Grohotom su se smejali i deci prstom pokazivali Malu Sapu, obucenu u kostim Ofelije, specijalno dopremljen brodom iz Sent Louisa, dok bi umesto Ofelijin tekst izgovarala tekst Alise u zemlji cuda. Ta Alisa, ili kako se vec zvala, Maloj Sapi je posebno prirasla za srce. Nju je najvise vezbala. Zbunjivalo ju je to sto nije znala kom zanru ta Alisa pripada. Da li je komedija, drama ili tragedija. Odlucila je da isti tekst govori u sve tri. Ako je zemlja cuda onda ni nema veze.
U nasem malom gradu, koji vise nije isti, o predstavama Male Sape se govorilo u svim krcmama. Zene su prepricavale sinocne predstave muzevima koji bi slucajno propustili neku od cetiri predstave, koliko bi ih Mala Sapa dnevno izvela. Pocelo je to sve da je umara. Pa ne moze ona biti i glavni glumac i glavna sporedna uloga i reziser i blagajnik… Dobro blagajnik nije bila, za to je brinuo Veliki Blek ali ipak!? O svemu je morala ona da misli. Lako je Xavieru da bude uspesan, kad igra savremenu tragi-komediju i pri tome ima McThommasa koji je izvanredan ali nezapazen od Xaviera na sceni. Treba i njoj neko kao McThommas. Neko ko ce „kao“ biti u glavnoj ulozi dok bi ona svojim reziserskim umecem i sporednim ulogama ubirala aplauze.
Panj koji Sedi joj se ucinio kao idealno resenje. Bio je donekle skolovan, a iz indijanskog je plemena, kao i ona, tako da ce indijanci verovatno prestati da se smeju. Ipak je Panj koji Sedi bio poznat medju indijancima. Nesto kao polu-vrac. Nekada davno je umeo da leci zivotinje ako se vadjenje zuba pobesnelom vepru moze nazvati lecenjem ali, eto, indijanci su ga priznavali kao vraca i cesto su ga zvali da im pogleda neku kokosku ili pevca. Sa kozama i magarcima je znao najbolje. Kao da je pricao sa njima. Svugde su isli za njim.
Za pocetak, Mala Sapa je pozajmila deo scenarija od Xaviera, koji joj je nesebicno pritekao u pomoc. Ona ce biti Xavier, a Panj koji Sedi … ce biti Panj koji Sedi.
Predstava je bila dobro osmisljena i organizovana. Panj koji Sedi je naucio tekst bez problema, Mala Sapa je, samo malo mesala Alisu u tekst ali to joj je bilo za oprostiti. Ovacije. Odusevljenje. Traperi i drvosece su konacno videli Malu Sapu u pravom svetlu. Veliki Blek je blistao od srece.
Predstava je konacno uspela. Panj koji Sedi je bio pravi potez. Cestitke su stigle i o d Xaviera licno, uz izvinjenje sto je bio sprecen da prisustvuje remek delu Male Sape.
Od tog dana Maloj Sapi se niko ne podsmeva. Cak joj se i koze i magarci osmehuju kada je sretnu na ulicama ovog naseg malog grada koji nikada vise nece biti isti. Konje da ne pominjemo.

kraj u sledecem nastavku …