PUCAJTE, JA SE I DALJE CVRSTO DRZIM DIREKTORSKE FOTELJE

Prosle godine skole u Pozegi snabdevao je ogrevom Drug Crni licno. Preko paravana, naravno. Izvesno poljoprivredno gazdinstvo je imalo ekskluzivno pravo da prodaje drva skolama. Zapravo bila su to drva Druga Crnog. Poljoprivredno gazdinstvo gospodje koja sa Drugom Crnim igra kolo oko zemljanog lonca sa kupusom , propisno je nagradjeno za tu obostrano korisnu saradnju. Bese kubik 5000 dinara. Bese doteramo 4 kubika a pisemo 8, ali ocigledno i to bese malo. Bunismo se mi i tada zbog ociglednog krsenja zakona i sukoba interesa kao i trgovine uticajem. Bese to kriminal i tada, ali obican kriminal koji je ostetio budzet opstine, ali makar deci nije direktno naskodio.

Ove godine, u zelji da deo kolaca  bude jos veci, u Pozegi centralizovase javne nabavke i o ogrevu za skole brigu vodi opstina. Oktobar 15. je datum koga  grejanje po zakonu pocinje. Skole u Pozegi i po selima nisu obezbedile energente. Na stranu srecna okolnost da je jesen iznadprosecno topla. Jutra su hladna i potpuno je nenormalno da deca na 6 stepeni u ucionici sede na casu i slusaju smrznute ucitelje i nastavnike. U jednoj od skola posekose brezu u skolskom dvoristu i na nju se greju. U seoskim skolama deca u rancu donose po cepanicu dve da se bar malo ubije jutarnja studen u ucionicama. Glad za procentima rukovodece strukture u Pozegi nadjacala je razum. Nije im vise problem ni to sto zbog toga ispastaju najmladji. Imate li granice, gospodo opstinari? Lozite li vi u vasim kucama ovih dana? Greje li se opstina ovih dana? Odakle vam pravo da osudite decicu da smrznutih ruku drze olovke? Ima li svrhe cas na kome svi cekaju da se zavrsi i da se potrci kroz hodnik i cirkulacija ponovo pokrene? Shvatate li koliko je hladno sedeti u hladnoj prostoriji. Dok se covek krece i nekako.

Direktori skola  u Pozegi su sramota za svoju profesiju. Obicni stranacki poslusnici koji su zbog toga i dosli na funkcije. Direktori su bas zato jer su profil ljudi koji ce cutati dok im deca sede  u hladnim ucionicama. Sramote  jedne. Nije vas posao da virite iz dupeta svakom obliku vlasti vec da se borite za dobrobit djaka kojima ste direktor. Vas posao je da prvi alarmirate javnost zbog cinjenice da u hladnim danima skola nema grejanja. Vas posao je da se krvavo borite da zastitite zdravlje dece koja su vam poverena. Jedan Miloje Pavlovic je takodje bio direktor skole i dao je zivot zajedno sa svojim djacima. Nije zeleo spasiti svoj zivot jer nije mogao i djacke. Njegovo „pucajte, ja i sada drzim cas“ odzvanja 77 godina i odzvanjace jos 7777 najmanje. Sta ce iza vas ostati sem sramote? Dozvolili ste da vam se kolege i deca mrznu i cutite. Da bi se dodvorili kome? Da bi se zvalo da ste direktori? Niste vi, na zalost, direktori ni sami sebi. Ni nad svojom glavom vlast nemate. Gazda vasih glava sedi u opstini.

Gori od direktora u celoj prici jedino su roditelji. Aman, ljudi, da li ste normalni? Jeste li radjali decu da Vucic i njegove lokalne secikese eksperimentisu sa njima? Saljete ih u skolu da cvokocu? Izlazete opasnosti njihovo zdravlje jer nemate dovoljno dostojanstva da budete slobodni ljudi? Imate vi pravo da budete robovi, to vam niko ne spori. Vucic ce vam, ako bude pametan za koju godinu staviti amove i dizgine. Moze mu se. Sve trpite. Ono sto nemate pravo je da ne reagujete kada neko maltretira bespomocna mala stvorenja koja u vas gledaju kao u Boga. Mama i tata su u njihovim ocima svemoguci i mogu ih zastititi od svega. E, tu iluziju nemate pravo da im uzmete.